Срби – пластелин обликован у југословенско-хрватској радњи! Српски политичари су у Југославији представљали само декор, позоришни реквизит, мумије са маргиналним учешћем у доношењу одлука, које се огледало само у аминовању онога што су „равноправнији“ већ одлучили.  Бивши поданици хабсбуршке монархије сад су имали одрешене руке и отворене путеве да спроведу у дело оно што Беч до тада није постигао – довођење Срба у ред.

Да ли смо и данас заборавили на ћирилицу и доведени у ред?

„И пут у пакао је поплочан добрим намерама“. Замислите мајку која толико воли своју бебу да је тако снажно пригрли уз груди да је – удави. У животу се догађа да људи у уверењу да чине корисно дело, уствари праве штету. И добре намере умеју да оставе иза себе непожељне последице. Наша ћирилица је жртва наших погрешних уверења. Док наши информатичари живе у уверењу да „рачунари нису прављени за ћирилицу“, она нестаје...

И опет #FEST латиницом у Београду! Сведоци смо да је тако већ деценијама. Како бисмо показали да може и ћирилица делићемо свакога дана у 17.00 на Инстаграму по један филмски плакат исписан српским писмом. Даме и господо уредници, #ФЕСТ се одржава у Београду, Београд је у Србији, ћирилица је српско писмо.

Награђени рад Маринеле Живковић са конкурса за децу у Швајцарској. Српски језикословци нису упознати! Деца знају које је српско писмо и његов значај! Помогните да и академици и гувернер виде оно што деца знају истину за коју су они слепи код очију...

Писмо „Чувара ћирилице“ Новаку Ђоковићу после победе у Паризу.

Лазо М. Костић: Ћирилица је символ српства. Она је његов саставни део. Српство би без ћирилице било кусо, крње, дефектно. Друго, оно се не би могло ни држати без свога писма. Дефектан и мањкав организам много би брже подлегао нападима који не престају. Знају то наши непријатељи. Зато су се толико и окомили на ћирилицу. Нашом, сопственом кривицом, ми смо ту учинили Ахилову пету наше националности, због комоције, због лењости, због недовољне будности. Непријатељи су то искористили и користе још данас.

Канадски Србобран 17. март 1955. године

Пописи становништва српског народа су спровођени у разним временима и у разним државама у којима је српски народ живео. Јавно саопштавање резултата тих пописа од стране држава потпуно одсликава степен слободе српског народа да користи своје ћирилично писмо. У Хабсбуршкој монархији те прилике су се мењале, па је ћирилица бивала присутна или одсутна у складу са тренутном политиком Двора према Србима. У ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ те прилике су се такође мењале. Преломни тренутак је доношење Новосадског договора, па је после њега ћирилица у јавним саопштавањима резултата пописа имала третман баш као у Хабсбуршкој монархији у време немилости Срба или за врема рата против Србије и Црне Горе. Постјугословенске Хрватска, Црна Гора и Босна и Херцеговина су само наставиле са политиком Југославије започету Новосадским договором и придружиле су се у томе Хабсбуршкој монархији из времена немилости Срба. Тамо су Срби и данас у немилости.

Које писмо користе данашње српске банке? Да ли ико штити српску ћирилицу у њима? Како је било некада?

„Српска банка“ Загреб основана je 3.4.1895. године у Хабсбуршкој монархији, и кроз читав период свог постојања и рада у средини изразито непријатељској према ћирилици све до 1941. године сва њена документација, печати и читаво пословање били су на ћирилици.

Двогодишње дете милује у крилу змију отровницу привучено шаренилом њених боја. Наш премијер толико лепо прича о нашој ћирилици да би је заволео и неко ко и не зна српски језик. Каже: „Наша ћирилица је толико лепа да никога не треба терати да је користи“. Међутим, гледање кроз кључаоницу сужава видике и диктира закључивање. Оно детенце се излаже животном ризику јер нема довољно сазнања о свом животном окружењу. Ни наш премијер, као и све генерације наших сународника рођене после Новосадског договора, није упућен у прилике са нашом ћирилицом, па док се она налази пред нестанком он говори о њеној лепоти као да је она неки музејски експонат. Она незадрживим корацима баш и иде према музејским полицама, а њој није место у музеју него у животу и деловању народа, као у предјугословенској Србији. Није довољно да премијер из публике бодри ћирилицу, треба да утрчи на терен и даје голове. Ми смо порадили на премијеровој обавештености о судбини ћирилице неби ли он порадио на њеној заштити и очувању.

Знамо, ако би неко пред дететом убио отровницу, оно би бризнуло у плач! Тако и наш премијер. Ишчуђује се зашто му се уопште говори о ћирилици. Зар није довољно што је она лепа?

Дулићу је сметала ћирилица. Да ли је неко одговарао због односа према службеном писму? Да ли сте и Ви овако упорни? Кога је овде „бранила“ општина? И од чега? Грађане од ћирилице? Или „слепце“?