Tweet
Српски информатичари из магареће клупе
Замислите да пошаљете дете у школу да учи информатику на српском, а оно по завршетку школе заборавило српски и говори – енглески. Замислите берберина који нема маказе, и замислите берберина који има маказе, али не зна да их користи. Да ли међу њима има разлике? Има! Онај који нема маказе бар не може да прави штету! Чувајте се берберина који има маказе а не зна да их користи! Чувајте се српског информатичара који је заборавио српски и говори енглески. Школовали сте га да вам прави штету!
СРПСКИ ИНФОРМАТИЧАРИ ИЗ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ (1)
Прво ћемо видети да су информатичари, програмери и систем администратори у другим народима довољно учени и сасвим нормални људи. Једноставно, раде свој посао без потребе да своје незнање и лењост правдају „техником као ограничавајућим фактором“.
Кинески мобилни телефон у Нишу снимљен пре 6 година у кинеској продавници:
Индијско писмо деванагари, и на тастатури и на екрану:
Јеврејско писмо на уређају за навигацију. Народ који једини на свету користи ово писмо држи до себе и не задовољава се „туђом милостињом“ (као Срби):
Грчки телетекст. Такође народ који једини на свету користи ово писмо не размишља о „техничким ограничењима“:
Хрватски телетекст. Комплетна словна гарнитура, без „врскања“:
Телетекст босанске федерације. Без „врскања“:
Бугарски телетекст. Чик да се „техника испречи пред ћирилицом“:
Словеначки телетекст. И бројчано најмањи народи желе да буду уредни:
Пољски телетекст. Народ са вероватно најкомпликованијим писмом и правописом у Европи не мари за „техничка ограничења“:
Руски телетекст. Кратко и јасно – „мин њет“!
СРПСКИ ИНФОРМАТИЧАРИ ИЗ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ (2)
За разлику од информатичара из других народа, Срби су током живота у Југославији стекли комплекс „кривице“ према осталим Југословенима јер су туђу нетрпељивост према ћирилици схватили као „сопствену фабричку грешку“, што је код њих створило страх од употребе ћирилице, па су протицањем времена све више користили латиницу да би се „утопили у масу“ и прикрили да су Срби. Српски информатичари су своје школовање завршавали са убеђењем да је „ћирилица преживело писмо неупотребљиво за савремени живот и пословање“, па су – у жељи да прикрију „сопствену фабричку грешку“ – почели да праве још гору грешку: да својим некоришћењем ћирилице и другима ускраћују могућност коришћења сопственог писма и тиме дају и лични допринос истребљењу ћирилице. Погледајте их како излазе пред народ, како уз две здраве ноге на силу храмљу, крај два здрава ока на силу чкиље: телетекст РТС-а, Пинка, Б-92, Авале, Прве српске телевизије, ТВ Републике Српске. И ништа не примећују!
СРПСКИ ИНФОРМАТИЧАРИ ИЗ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ (3)
Ипак, и међу њима има и учених, и способних и нормалних људи. Последњи у Европи смо коначно доживели да и наше писмо видимо у савременој техници. Требало је да ми ћириличари вриштимо, ноктима чупамо и зубима гриземо да бисмо остварили оно што се код свих других народа подразумевало. Вишедеценијским животом под теретом „кривице због сопствене фабричке грешке“ навикли смо да настрано прихватамо за нормално, па нам данас нормално делује као – „настрано“!
Па да видимо коначно и „српску настраност“!
Каса у самоуслузи:
Рачунар нашег сународника у Швајцарској:
Коначно смо и ми постали писмени телефонисти:
Ево, за српску децу и рачунар може да се чита лако као буквар. Дете одрасло уз оваква техничка средства неће стећи комплекс „сопствене фабричке грешке“. Колико такве технике има у Србији? Или ће им учитељи бити информатичари из магареће клупе?
Жељко Филиповић, Чувар ћирилице
Почетна страна
Чувари ћирилице 2012.-2020. Копирање са наших страница је дозвољено само на ћирилици уз навођење везе ка копираном чланку