Почетак  Фото албум  


Ћирилица у ЈНА

„Сад ми бар више не можете ништа!“

 У Југословенској Народној Армији (оружаним снагама бивше СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“. Наглашавам, у прописима, а у пракси је то изгледало овако:

 1) Војник у Сплиту је приликом предаје дежурства у „Књизи примопредаје дежурства“ своја запажања написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Био је позван на рапорт  да објасни зашто је запажања писао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“.

 2) У једном војном објекту на 14 километара од Задра војник се разболео. Санитетски старешина је војника као хитан случај упутио у војну здравствену установу у Задру и упут написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Старешина здравствене установе у Задру је телефоном назвао санитетског органа у дотичном војном објекту и питао га зашто упут пише ћирилицом.

 - Војник је хитан случај. Да ли је прихваћен и обрађен?
- Али, молим вас, зашто ћирилицом?
- Када обавите пријем, обраду и збрињавање војника који је послат као хитан случај обавестите нас о даљем поступку и прогнози његовог случаја. Тада ћете моћи  да поставите и додатна питања која вас интересују.

 3) Заставник је послат на албанску границу да прати одређене појаве и да о њима извештава. Кад је уочио појаву која је била очекивана и због које је и послат на границу, известио је о томе. Генералштаб шаље пуковника да испита догађај из извештаја, да заставнику изда наређења за даљи рад и да са запажањима дође у Генералштаб. По доласку на караулу пуковник је саслушао заставника и наредио му да састави писмени извештај о дотичној појави. Пошто је преузео писмени (рукописни) извештај од заставника, пуковник је почео да се чешка по темену, да се мршти, да увија вратом, и наредио је заставнику да извештај – напише поново. Заставник, не знајући о чему се ради, у чему је „грешка“, поче нерасположено да пише извештај поново. Тамо где је стајало „био је“, он је сада ставио „је био“, итд, измене су углавном биле стилске природе, јер суштина се и није могла „мењати“. Када је примио и другу верзију извештаја, пуковник је наставио да се мршти, да се чешка по глави и најзад отвори карте:

 - Па зар ти не знаш латиницу?
- Ја знам латински, француски, италијански, шиптарски, из радозналости сам учио есперанто, шпански, турски, све сами латинични језици. Шта мислите, да ли знам латиницу?

 Потпуковник који га је пратио, заставников командант, који га је по вишем наређењу и послао на границу, пребледео је кад је схватио да југословенски пуковник не зна ћирилицу, „равноправно писмо“ у Југославији и ЈНА! Пуковник је непријатно ћутао, мрштио се и увијао вратом, а онда је показао ко је газда:

 - Напиши ти то латиницом.

 Када се заставник вратио у јединицу, и када га је командант потпуковник обавестио о признању које је из Генералштаба предложено за њега, мангупски је прокоментарисао ону епизоду са пуковником:

 - Јел' ти сад јасно зашто си заставник а не пуковник? Сувише слова знаш!

4)  Капетан прве класе Миливоје Лазаревић је пошао на терен да старешинама из своје јединице однесе плату. Свако је морао да му се потпише у претходно припремљеном документу. Старији водник Гојко Николић се потписао "Г. Николић". Капетан му је замерио „што није написао цело име и презиме“. Миц по миц, реч по реч, и капетан је коначно отворено рекао шта му је стварно сметало. „Скраћени потпис“ је био само изговор, права сметња капетану је била што се старији водник потписао - ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Остали, „подобни“, су добили плату, а Николићеву плату је капетан - вратио назад у јединицу! Плату је примио - поштанском упутницом, да се капетан не би „узнемиравао“ гледањем ћириличног потписа.

 У ЈНА није било „трте-мрте“, прописи су морали да се поштују, а у прописима је важила – „равноправност писама“!

 Капетан Лазаревић је - Србин!

 И онај пуковник са албанске  границе, Мирко Божић, је такође - Србин!

 

Сви Срби старешине у бившој ЈНА током читаве своје војне службе су писали само хрватском латиницом у средини у којој је важио пропис о  „равноправности писама“. После њихове смрти, породице су им натпис на гробу писале искључиво на ћирилици. Мртви Срби старешине су тиме поручивали својој војсци и држави у којој нису били слободни:

„Сад ми бар више не можете ништа“!

„Равноправност напред, ћирилица - СТОЈ!“

 

                                                                                               Чувари ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку