Почетак  Фото албум  


БАНКЕ У СРБИЈИ: ЋИРИЛИЦА – „ПОСЛОВНИ НЕУСПЕХ“!

„Српска банка“ Загреб основана je 3.4.1895. године у Хабсбуршкој монархији, и кроз читав период свог постојања и рада у средини изразито непријатељској према ћирилици све до 1941. године сва њена документација, печати и читаво пословање били су на ћирилици. Данашње банке у Србији као да послују у средини не мање непријатељској према ћирилици, а њихово особље добија копривњачу када им грађани упуте примедбе што не користе ћирилицу у банкарској документацији и на новчаним картицама. „Српска банка“ у Аустро-Угарској је заиста била српска, наше данашње банке су све само не српске, оне су једноставно – банке у Србији, а њихово особље чезне да „личи на друге“, оно би се својим клијентима најрадије обратило на неком страном језику, а о писму да и не говоримо. Посебном одредбом Статута „Српске банке“ ћирилица је била означена као њено службено писмо.

 

III.

ПОСЛОВНИ ЈЕЗИК

Члан 3.

Пословни је језик Српске банке српски с ћирилицом.

 

IV.

СЕДИШТЕ

Члан 4.

Седиште је Српске банке у Загребу.

Но може према потреби и одлуци Управног одбора отварати филијале или агентуре и у другим местима.

 

Тако је „Српска банка“ 1929. г. имала своје филијале и у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Дубровнику, Ср. Митровици, Сплиту, Шибенику и Книну, и у свим тим испоставама користила је ћирилично писмо.


Печат Српске банке у Загребу Зграда Српске банке - Загреб
Печат коришћен кроз читав период постојања банке и зграда 1920. године.

3
Акција Српске банке 1908. године, у Хабсбуршкој монархији!

4
Документ новосадске филијале „Српске банке“ из 1940. г.

Окупацијом Југославије 1941. г. НДХ је преузела Банку, поставила своју управу и променила јој име у „Трговачко индустријалну банку“. После Другог светског рата „ослободиоци“ су забранили обнављање рада „Српске банке“.

После Новосадског договора из 1954. још извесно време се у нашим банкама провлачила ћирилица. На спољашњим фирмама на зградама како-тако, али у документацији, на печатима, а поготово на новчаним картицама и банкоматима дошло је до готово оркестрираног истеривања ћирилице. „Гард“ према ћирилици је постао „статусни симбол“ банкарства у Србији. Ево неких примера „лабудове песме“ ћирилице у нашем банкарству:


5

Што показује да ћирилица уопште није „шугава“ и да се сасвим лепо може користити и у банкарству. А онда је почео тихи и пузећи „санитарни третман ћирилице“:


Ћирилична Чачанска банка је постала Халкбанк!
7
8
9

па смо добили читаву „путну мрежу банака и осигуравајућих друштава“ састављену само од „једносмерних улица“!


10

Хајде да за тренутак завиримо преко плота у комшилук да бисмо у поређењу са другима видели право српско банкарско лице.


Иста банка у Бугарској и у Нишу.
Иста банка у Бугарској и у Нишу.

Сбербанк Русије и Сбербанк Србије.
Сбербанк Русије и Сбербанк Србије.

Ето, банка у Србији сама себе назвала „банк“, као да је међу каубојима. А то на ћирилици не пролази, па отуда и ћирилица „жуља“, „смета“, „сужава простор за пословност“. Када смо једној банци у Нишу скренули пажњу да не постоје никакви „технички и пословни“ разлози да избегава коришћење ћирилице чак и по цену да на њиховим новчаним картицама и ковертама у којима клијентима шаљу извештаје и друге дописе пише „Зељко“, „Снезана“, „Филиповиц“, улица „Возвова“, град „Нис“, одговорили су нам: „Пустите нас да зарађујемо паре“! Дали су нам добру идеју! Ако и ми баталимо ћирилицу можда више нећемо бити танки са парама!

Данас је изгледа лакше бранити ћирилицу у Вуковару него у банкарству у Србији, БИХ и Ђукановићевој Црној Гори. Па ипак се и њима „омакло“: Банкомат у Црној Гори нуди избор језика и писама – црногорски, српски, енглески, шиптарски и руски. Српски је на ћирилици.


Банкомант са српским у Црној Гори.Таквих нема у Србији?

Међу највеће прогонитеље ћирилице спадају баш информатичари, програмери и администратори рачунарских мрежа у банкама. Они се налазе на таквим местима да својом личном ограниченошћу једноставно блокирају приступ ћирилице у банке. Несавесни и неодговори возач који се сам вози у колима угрожава себе, али када такав вози аутобус пун путника онда угрожава и друге! Пуна су им уста „техничких ограничења“ и спремни су да својим критичарима поруче да су „незналице“. Чак и руководиоци у банкама зазиру да им се супротставе баш због њихових уверења да су сви други – „обични инжењери“, а да су они – елита! Ћириличне картице здравственог осигурања грађана (нове „здравствене књижице“) показују да су они далеко од елите.


Картица здравственог осигурања - здравствена књижица

СРПСКЕ БАНКЕ – ПРАВНИЦИМА ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ!

Нацистички сејач смрти Јозеф Менгеле је имао чак два доктората – из антропологије и медицине. Он је пример злоупотребе људских знања у корист зла. Лекари су стекли врло висока знања из медицине да би могли да се посвете својој професији – лечењу људи и продужавању њихових живота. Међутим, постоје и лекари који су своја висока медицинска знања злоупотребили да би убили своје супруге да би са љубавницама наставили да „живе к'о људи“. Тачно су знали који отров да употребе а који обдукцијом не може бити откривен; тачно су знали који крвни суд да пресеку да би жртва што пре искрварила. Дакле, своје стручно знање су злоупотребили да би извршили злочин. Неки официри из конструкторских бироа и разних института су своја знања о развоју нових оружја у њиховим армијама злоупотребили ради личне материјалне користи упркос знању да саопштавањем тих техничких новина непријатељу чине издају, и своје земље доводе у ризике.

Слично раде и правници у банкама у Србији. Невероватно је како људи у нашим банкама гаје нетрпељивост према употреби ћирилице у банкарској документацији и платним картицама! Као да су током школовања имали „специјални предмет“ – како мрзети ћирилицу! У банкама су правници добили специјална задужења како да изврдају коришћење ћирилице и како да их правничким марифетлуцима ослободе обавезе да користе ћирилицу. Све банке редом од Народне банке Србије па до последње домаће или филијале иностраних банака својим клијентима на њихово питање зашто не користе ћирилицу одговарају као по команди: „Обавеза коришћења ћирилице се односи на државне установе које врше јавну функцију, а банке не спадају у такве установе“! Нашли рупу у прописима. А и уставотворци и законодавци су се сами постарали да им „помогну у налажењу таквих рупа у закону“!

Погледајте као су сви ти правници, банкарски финансијски стручњаци и информатичари остали без гаћа пред једном породичном трговинском фирмом из Доњег Душника у општини Гаџин Хан код Ниша. Поред изузетне пословне досетке да својим муштеријама омогуће тромесечни предах у плаћању купљене робе, њихове потрошачке картице су потпуно на ћирилици, без и једног јединог латиничног слова!


АС трговина, потрошачка картица, предња страна
АС трговина, потрошачка картица, задња страна

Та породична фирма не размишља о „правничким марифетлуцима“ попут наших банака, него о народној и породичној традицији и неговању једне од значајнијих ставки те традиције – наше ћирилице! Тиме је ова породична фирма посрамила све наше банке на челу са Народним Банком Србије. Наше банке „имају право да саме одаберу писмо свог пословања“!

Какво богатство! Каква демократија! У недемократским земљама – Француској, Британији, Немачкој, Италији, Грчкој, Мађарској, Америци, Канади... – банке могу само да завиде банкама у Србији на могућности „избора писма“!

Жељко Филиповић, Чувар ћирилице Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку