Почетак  Фото албум  


Новосадски договор – најмоћније оружје ЈНА

60 година је довољно да се човек роди, школује, одрасте, проведе радни век и заради пензију, када може да се осврне иза себе и сагледа свој животни пут и учинак. У овом чланку приказујемо како је ЈНА  злоупотребљена за остваривање прикривених циљева Новосадског договора из 1954. године. Једини непријатељ кога је ЈНА победила и чак до ногу потукла је – српска ћирилица. ЈНА је већи успех постигла у искорењивању српске ћирилице него у свом основном задатку – очувању Југославије! Док се ЈНА бавила искорењивањем ћирилице, искоренили су јој и – Југославију!

Погледајмо учинак Новосадског договора после 60 година његовог деловања, и улогу ЈНА у остварењу његовог прикривеног циља.

Поводом 60 година Новосадског договора

 

НОВОСАДСКИ ДОГОВОР – НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ ЈНА

Занатлије-политичари и „лингвисти у кожним мантилима“ – шлосер Јосип Броз, идејни творац, и кројачки радник Александар Ранковић, реализатор идеје да лингвистима, академицима и научницима нареде шта ће да се „договоре“ – методом из флаше у чашу, из чаше у грло врше припрему за реализовање Новосадског договора:

Црна тројка против ћирилице

Војска као најорганизованија средина у једној држави која функционише на принципу једностарешинства и субординације је најпогоднији инструмент за спровођење неке одлуке. У војсци се одлуке претпостављеног не коментаришу, оне се – извршавају. Одмах по преузимању власти 1945. г. комунистичко руководство Југославије, у коме су главну реч водили Јосип Броз, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић, претходни поданици Хабсбуршке монархије одрасли на тамошњој мржњи према православљу и ћириличном писму као обележју православља, одлучило је да искорени ћирилицу и замени је латиницом. Доказ за то је стварност у погледу судбине једног и другог писма коју је иза себе то руководство оставило, а 2011. г. смо сазнали и за изричиту потврду ове намере. Један наш сународник који преко 40 година живи и ради у иностранству је истраживао да ли су југословенски партизани 1945. године око Трста оборили неки амерички авион, и том приликом је дошао до драгоценог документа који показује до тада скривану намеру југословенског партијског и државног руководства да искорени ћирилицу у Југославији. У питању је магистарски рад једног Американца у коме говори о раскиду Тита и Стаљина 1948. године и о разговору америчког амбасадора са југословенским министром културе. О том документу смо више пута писали у разним чланцима, па ћемо га сада само приказати без коментара:

Шта са ћирилицом?Како тата каже?

Наравно да у једнопартијским земљама принцип субординације важи у свим сегментима друштва, а не само у војсци, што је југословенском партијском и државном руководству олакшало реализовање одлуке о пресловљавању нашег народа, али је ЈНА била средина у којој је та одлука најлакше и најбрже спроведена.

 

Америчка војна помоћ као изговор за искорењивање ћирилице

Једна од првих одлука нове комунистичке власти у Југославији 1945. г. била је протеривање српске ћирилице са 30 слова из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије и њено замењивање "неутралном" латинском абецедом са само 26 знакова. Када је 1948. г. дошло до раскида Тита и Стаљина, Американци су у оквиру разноврсне помоћи Југославији, па и војне помоћи, послали и аутоматизовану опрему за кабинете за обуку радио-телеграфиста у југословенској војсци. Аутомат је имао котур папирне траке (попут магнетофона) на којој су изломљеном црном линијом биле означене звучне тачке и повлаке и „ћутање“ између њих. Старешина који је руководио наставом је одређивао брзину предаје Морзеових знакова у складу са степеном обучености војника у јединицама везе и питомаца у Школском центру везе. Та америчка аутоматизована опрема је режиму добродошла као „кец на десет“ да му послужи као изговор што је избацио српску Морзеову азбуку: „Америчка техника не познаје „Ж“, „Ш“, „Ч“, „Ћ“, „Џ“, „Ђ“, „Љ“, „Њ“!

 

Различит третман Новосадског договора у Србији и Хрватској

 Још се сећам како је Новосадски договор на различите начине уведен у школе у Србији и Хрватској. У први разред основне школе пошао сам 1.9.1953. године и учио сам ћирилицу. Прваци у Хрватској су учили латиницу. У децембру 1954. г. обзнањен је Новосадски договор. Дакле, већ је било касно да се уведе у школе у текућој школској 1954/55. години, у којој су опет прваци у Србији учили ћирилицу, а у Хрватској латиницу. Наредне школске године 1955/56. ја сам био у трећем разреду основне школе и учио сам латиницу као друго писмо, али и сви разреди од другог до осмог, ко се у коме затекао, су такође учили латиницу као друго писмо, да нека генерација не би остала „полуписмена“. У Хрватској су трећенци учили ћирилицу као друго писмо, и сваке наредне године у Хрватској ћирилица се учила у трећем разреду. Наредне школске године 1956/57, као и сваке следеће до данас, у Србији су латиницу учили другенци, а у Хрватској ћирилицу – трећенци! Да прво дете добро укорени шта је његово, а шта – туђе.  Срби су деци говорили: „Ћирилица и латиница су наша два ока. Све је то наше, заједничко“. Хрвати су деци говорили: „Ово је наше, а оно – њихово!“

Већ из тога што се у Србији друго писмо учило у другом разреду а у Хрватској у трећем, види се да су изумитељи Новосадског договора са њиме желели да постигну различите циљеве у једној и другој републици. У Србији је требало да деца што пре науче латиницу, а у Хрватској учење ћирилице уопште није схватано озбиљно, ни код учитељâ, ни код ученикâ,  и било је само представа за јавност. Хрвати су распад Југославије једва дочекали да избаце ћирилицу из школског програма, а Срби и данас уче латиницу као друго писмо јер су одрасли на подвали да је то „српска латиница“ коју је „уредио Вук“, и због „равноправности писама и богатства двоазбучја“! Подвала је спроведена тако што је Белићев истинити став „Ми Југословени имамо два писма“ жонглерски преокренут у подвалу „ми Срби имамо два писма“! Хрвати нису никад пристали на „два писма“ и нису их занимали „равноправност писама и богатство двоазбучја“, па ни Новосадски договор!

 

„Велико спремање“ ћирилице у војној периодици ЈНА

Начелник ГШ ЈНА генерал-пуковник Коча Поповић је 27.8.1952. године издао следећу наредбу о „сажимању“ војних часописа тако што ће се угасити 5 дотадашњих а покренути два нова:



То „сажимање“ је искоришћено да се неприметно, у тишини изврши уклањање ћирилице из војне периодике и да се латиници „остави чист простор“. Ево како су изгледале прилике са војном периодиком у тренутку издавања ове наредбе:




Ево и „лабудове песме“ ћирилице у ЈНА. Први бројеви нових часописа изашли су 1.1.1953. г. на ћирилици. „Војно дело“ се шверцовало на ћирилици чак до 1958. године.


 После тога сваки нови часопис који се касније појављивао излазио је обавезно на латиници. Наравно, нико није отворено говорио шта је прави циљ овог поступка. Људима је пријало да чују да се ради о „рационализацији и штедњи народног новца“ и задовољили би се тим објашњењем. ЈНА је почела са „великим спремањем“ ћирилице још пре објављивања Новосадског договора, тако да је у тренутку његовог обзнањивања она већ „завршила посао“ и једноставно „прешла на следећу тачку дневног реда“.  Од тада војна периодика овако „негује равноправност писама и богатство двоазбучја“:








 

Уклањање ћирилице из личних војних докумената грађана

А сада погледајмо учинак Новосадског договора на лична војна документа грађана у разним државама и у разним историјским периодима. Ни овде ништа није „случајно ни спонтано“, и овде постоји план, систем, метод. Приказ војних докумената српског народа у разним државама је добра прилика да видимо степен српске слободе у коришћењу свог народног писма. Видећемо војне књижице, здравствене књижице и легитимације војника, старешина, питомаца војних школа, резервних официра, пензионера.

 

 КРАЉЕВИНА СРБИЈА:

 




 КРАЉЕВИНА СХС:



КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА, код Срба двоазбучност, а за Словенце

 и Хрвате према оним фотографијама докумената до којих сам успео да дођем – само  латиница.




ОКУПАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941-1945: Код Срба, Хрвата и Словенаца свакоме свој језик и писмо.


ФНРЈ пре Новосадског „договора“. Срби, Хрвати и Словенци имају документа на својим језицима. Срби на ћирилици, Хрвати и Словенци на латиници:





 ФНРЈ после Новосадског „договора“ и СФРЈ. Хрвати и Словенци имају документа на својим језицима и латиници, Македонци на својој ћирилици, а Срби на свом језику и – латиници:
















СРЈ. Феникс Ћирилица се враћа у употребу:




 СРБИЈА, у војсци све на ћирилици.




 И да закључимо:
Чак и за време немачке окупације, Срби – и четници и партизани – су користили своју ћирилицу, а после Новосадског „договора“ Словенци, Хрвати и Македонци су могли и даље да користе своја писма, а једино Срби нису. Њима је допуштено само – туђе.

У ЈНА ћирилица преживела једино на муницији!

Једино место у бившој ЈНА после Новосадског договора где сте могли видети ћирилична слова (поред родитељских писама војницима) су паковања муниције, бомби, мина и експлозивних средстава. Дакле, производи цивилних предузећа посебне намене, која нису била под командом ЈНА нити Стројевог правила.

И међу оваквим фирмама имали смо две групе. Произвођачи електронске опреме и средстава везе – „Ei“ Ниш, „Ei Pionir“ Земун, „Rudi Čajavec“ Бања Лука, „RIZ“ Загреб, „Iskra“ Љубљана – на своје уређаје за војску стављали су натписе искључиво на латиници, без изузетка:







 док су произвођачи муниције, бомби и мина – „Први партизан“ Ужице, „Славко Родић“ Бугојно, „Предузеће 44“ („Црвена застава“) Крагујевац на своје производе стављали ћириличне натписе:






Пракса да је ЈНА представљала окружење у коме сте могли видети искључиво присуство једног писма, латинице, је код грађана Југославије, па и Србије, Црне Горе, БиХ, па чак и Македоније, створила стварно уверење да је „латиница службено писмо ЈНА и да је ћирилица у војсци забрањена“. Наравно, пропис о „равноправности писама у ЈНА“ је говорио другачије, али дуготрајна и стална пракса искључивости латинице после Новосадског договора је људе навела на погрешно уверење, па су заборавили на ћирилицу, и чак почели да је се плаше!

Данас, после распада Југославије, југоносталгичари на Интернету имају свој „FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA“, на коме сам, пратећи вертикалу потпоглавља „KANTINA“, „VIRTUALNI „MUZEJ“ JNA“ на стр. 7

http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/t181p90-virtualni-muzej-jna

затекао да један Загрепчанин поставља питање:  „Зашто ћирилица“?



 

после чега се развила дискусија, коју овде преписујем:

vladimir:       Зато што је произведено у Србији.

Max Blitz:    Сад ми тек није јасно. Свашта је било произведено у Србији иначе, па није била ћирилица или није била само ћирилица. Зар није у ЈНА службено писмо била латиница?  Не бих хтио да ово сад испадне језично питање, али је куриозитет, зар не?

vladimir:      Макс, ако мислиш на кутије које се виде на сликама јасно пише ППУ „Први партизан“ Ужице, као и на сандуку за мине произвођач Крушик Ваљево. Нормално је да фабрика у Србији користи ћирилицу.

Max Blitz:    Гле Владимире, немам ништа против ћирилице и знам је добро. Али! У ЈНА је било службено писмо латиница. Је ли тако? И није ли ипак постојала нека могућност забуне или да нетко нешто криво прочита, будући да су људи из западних крајева, хтјели ми то или не, ипак слабије знали ћирилицу? Значи на све остале производе може и једно и друго, а за оружје искључиво ћирилица. Мени то нема неке логике.

purger:   Те творнице су биле под цивилном управом или војном? Или неки посебан deal?

vladimir:   Пуковниче, ЈНА и наменска индустрија су различите ствари. Ја сам у школи учио и ћирилицу и латиницу, а како је било у другим републикама не знам. Логично је да фабрика из Србије користи ћирилицу, из РХ латиницу. Баш због малог учешћа у наменској индустрији  „Ђуро Ђаковић“ је добио посао финалисте домаћег тенка.

 Max Blitz:  Ја сам питао, а не Пуковник, али нема везе. У СРХ се ћирилица учила у школи почев од трећег основне. Касније се врло мало користила. Али није у томе ствар, него је у ЈНА било службено писмо латиница, то ме буни. Мени се чини да је нетко нешто форсирао гдје је најмање требао. Макар онда да је било двојезично, разумио бих, овако ми стварно није јасно“. (Завршено цитирање дијалога).

Осећам потребу да неке ствари овде и сам прокоментаришем. Под утицајем Новосадског договора, дириговано окружење искључивости латинице у ЈНА је, и поред прописа о „равноправности писама у ЈНА“, заиста код људи довело до уверења да је „латиница службено писмо у ЈНА и да је ћирилица забрањена“. Ово формално правно неосновано и лажно уверење, али због психолошког дејства праксе искључивости латинице очекивано и стварно, код припадника ЈНА је произвело двојако дејство: код ћириличног становништва је створило страх од употребе ћирилице, а код латиничног прикривени па и отворени протест због јединог примера постојања ћирилице! Када и тог јединог примера не би било, то би тек било – братство и јединство! Овај Загрепчанин, док је у војсци сретао само латиницу, није имао примедби и није марио „макар онда да је било двојезично“, а кад је на једном једином месту видео „равноправну ћирилицу“, одједном му „стварно није јасно“. То се зове принципијелност и доследност!

 

Даље, скрећем пажњу да се у Србији латиница као друго писмо учила већ у другом разреду основне школе, а у Хрватској ћирилица као друго писмо тек у трећем. То није наивно! Уосталом, смишљени разлог за то овде помиње и сам Загрепчанин: „будући да су људи из западних крајева, хтјели ми то или не, ипак слабије знали ћирилицу“ и „Касније се врло мало користила“ (ћирилица).

У сопственој средини, где је могла да утиче, ЈНА је почистила ћирилицу. На произвођаче изван војске није могла да утиче нити да им командује „На десно рав-НАЈС“! У ЈНА као изразито антићириличној средини ћирилица је преживела једино на – муницији!

Нема ли у томе неке симболике?

Шта су Александар Белић, Иво Андрић, Милутин Миланковић, Милош Ђурић, Синиша Станковић, Велибор Глигорић,  Танасије Младеновић, Душан Матић, Бранко Ћопић, Владислав Рибникар, Родољуб Чолаковић, Десанка Максимовић и други лингвисти, књижевници и научници потписивањем Новосадског договора веровали да потписују, а шта су стварно потписали, то показује садашње стање са положајем ћирилице у нашем народу које је видљиво из авиона. Једини непријатељ кога је ЈНА победила и чак до ногу потукла је – српска ћирилица. ЈНА је већи успех постигла у искорењивању српске ћирилице него у свом основном задатку – очувању Југославије! Док се ЈНА бавила искорењивањем ћирилице, искоренили су јој и – Југославију!

 Ипак, ЈНА је и урадила баш оно што је њен врховни командант од ње и тражио: не да „чува Југославију“ (јер Броз је мирно оћутао Устав из 1974!), него да – протера ћирилицу!

 Од свог врховног команданта са оног света добила је оцену:

- Врло добро!

- Служимо народу!

- Мајку ти божију, па ви то боље радите него ја!

 

Жељко Филиповић,
Чувар ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку