Почетак  Фото албум  


Директорки Симфонијског оркестра Ниш

Поштована госпођо Братић,

 

Натпис на згради „Niški simfonijski orkestar  Nis symphony orchestra“ има своју недоличну историју. Године 1996. социјалисти су иза себе оставили ћирилични натпис „Нишки симфонијски оркестар“. Када је после локалних избора Зоран Живковић преузео власт у граду, одмах је уклоњен затечени ћирилични натпис и постављен латинични – „Niški simfonijski orkestar“:

Натпис изнад улазних врата из 1966. године. Латиницом - Симфонијски оркестар. У сред Ниша - хрватским писмом

Доласком Коштунице на положај премијера, овај Живковићев натпис је замењен двојезичним натписом на енглеском језику и на српском језику ћирилицом. Ово је било најбоље решење, и тако је требало и да остане:

У време Коштунице, ћирилица после енглеског?

Доласком Демократске странке на власт у Србији и Милоша Симоновић на положај градоначелника у Нишу, ни овај натпис њима није био по вољи, па су и њега уклонили и поставили садашњи двојезични натпис – на енглеском језику, и на српском, али – на латиници.

Од 2008. године саботерски однос према ћирилици огледао се и у искључивој употреби латинице за објављивање свих музичких приредби у Нишу.

Више година уназад сви наступи Симфонијског оркестра Ниш у нашем граду најављивани су плакатима, постерима, билбордима и другим јавним натписима који су били исписивани искључиво латиничним писмом. Наши суграђани не могу ни да замисле да се наступи Симфонијског оркестра и диригента Зорана Андрића најаве на хиљадугодишњем писму нашег народа, писму на коме је забележена целокупна историјска, политичка, стваралачка и културна прошлост нашег народа – на ћирилици. Чак су се и наступи Видинске филхармоније из Бугарске редовно најављивали на латиници. Као да се неко у  Симфонијском оркестру баш трудио да повлађује актуелним властима чак и по цену да нанесе немерљиву и погубну штету једном од најдрагоценијих стубова нашег народног идентитета – нашој ћирилици.

Видинска филхармонија из Бугарске - латиницом. Зашто?

Новогодишњи концерт Видинске филхармоније из Бугарске, поново латиницом. 14. јануар 2011. Зашто?

Жалосно или смешно?

15. јубиларни Новогодишњи концерт 5. јануара2012. Видинска филхармонија је и за овај концерт била латинична у Нишу. Зашто?

Нишке музичке свечаности 2012. Ко ово финансира? Турци? Хрвати?

У оглашавању наступâ Нишког симфонијског оркестра наглашено је уочљива склоност да се имена страних аутора, диригената и инструменталних и вокалних солиста исписују етимолошким правописом. Тај малограђански менталитет већ у старту дисквалификује ћирилицу као „неподесну за музички живот у Србији“. Али, у испољавању тог менталитета запажамо и недоследност: Имена странаца – али само неких! – се исписују према правилима њихових језика, а за имена домаћих аутора и аутора  и извођача из Русије и Бугарске исто то правило не важи! Тако имамо „W. A. Mozzart, Ludwig van Beethoven, Giuseppe Tartini, Henrik Weniawski, Daniele Giulio Moles,  Michail Kugel,  A. Masson, N. Rosauro,  Gioachino Rossini, Donizetti, Puccini“, али не и „Сергей Сергеевич Прокофьев (или бар Сергеј Прокофјев), Пётр Ильич Чайковский, Дејан Богдановић, Зоран Андрић, Ана Јовановић, Гергана Русекова, Стефан Петков, Александар Стаматовић, Ана Станковић, Мирјана Матић, Тамара Грубин, Љубомир Поповић, Сузана Костић“ и др. Критеријуми некада важе, а некада не важе. Важно је само да се изврда ћирилица! Називи ставова: allegro, menuetto и други сасвим лепо се код нас пишу онако како се и изговарају, а све што Србин у свом српском језику може да изговори, он то својим ћириличним писмом може и да запише, па и „алегро“, „пицикато“, „стакато“, „ма нон тропо“, „кон брио“ итд.

Програм концерта из 2013. године     Насловна страница програма, када је наступао као диригент супруг Драгане Молес и солиста Дејан Богдановић из Новог Сада

У оваквим околностима, када могућност коришћења ћирилице у музичком животу Србије зависи од тога на коју ногу је устао неки осиони молер који држи четку за исписивање уличних најава музичких приредби, једина могућност да српски уметници виде своја имена на ћирилици је да наступају – у иностранству, у Бугарској или Русији.

Плакат из Бугарске, Ђорђе Павловић - бугарска ћирилица

Почетком 2013. године дошло је до битних промена у односу према ћирилици у најављивању музичких приредби у Нишу. Надамо се да до тога није дошло „спонтано“, него под контролом људи који су у прилици да могу да утичу на ове ствари.

Оперета Слепи миш, 22. маја 2013.

Ђузепе Верди може ћирилицом 28. јуна 2013. године

9. Бетовенова синфонија, јуна 2013.

Нишки Симфонијски оркестар - ћирилицом

Гала концерт, 18. септембра 2013.

Обзиром на вишегодишњу праксу саботирања ћирилице у Нишу, овакви призори делују готово нестварно. У овоме треба истрајати и не дозволити да се досадашња вишегодишња пракса понови.

Преостаје проблем сајта Нишког симфонијског оркестра. Тај сајт уређује и обликује администратор који још није сазнао да рачунар може да говори све језике света и да пише на свим азбукама света уколико његов корисник уме да га подеси за конкретни језик и писмо. А за администратора вашег сајта се то нипошто не може рећи. Он користи неки туђи софтвер у затеченом стању, и не помишља да мрдне прстом и мућне мозгом да тај софтвер прилагоди за српски језик и ћирилично писмо. Погледајте како изгледа његов сајт. Он меша српски и енглески језик, а од „ћирилице“ нема ни „ћ“:

Слика сајта Симфонијског оркестра ниш - најава концерта. 10. октобра 2013.

Тај сајт је намењен Нишлијама и осталим нашим сународницима, и енглеском језику ту нема места: „Title“, „Location“, „Description“, „Start time“, „Date“. Изгледа да је њему важније да стави на знање да „барата са енглеским“, него да читаоци могу да се информишу из тог сајта. Погледајте како је исписао име композитора. И на томе очекује да „профитира“, у нади да ће некога „импресионирати оригиналним исписом“. Ето зашто такви изврдавају ћирилицу! Ћирилица не допушта парадирање са исписом четири слова за један глас, као и „дупло ве“. Ћирилица не допушта подваљивање и лажно представљање! Због њега, ваш сајт је доспео на црну листу:

http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/2013/09/blog-post.html

Поштована госпођо Братић,
Надам се да сте увидели да је по питању натписа на згради ваше установе, најављивања музичких наступа и изгледа вашег сајта – враг однео шалу. А за довођење стања у ред нису потребне никакве „инвестиције“, „школовање кадрова“, „набавка опреме и прибора“. Довољно је да будемо оно што јесмо, да се не стидимо припадности нашем народу, и да не покушавамо да подваљујемо тиме што ћемо се – лажно представљати!
А коришћење туђег језика и писма у обраћању сопственом народу је баш то – лажно представљање!

 

Са највећим поштовањем,

Жељко Филиповић,
чувар ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку