Почетак  Фото албум  


Протест због неуставних таблица

Приликом увођења нових регистарских таблица за возила извршена је повреда члана 10 Устава Србије. Изговор за неуставно поступање је да се ради о „усклађивању српских таблица са европским“, што је још један у низу случајева када МУП Србије поступа незаконито и неуставно, а то лажно правда „захтевима Европе“, „непостојањем техничких могућности за примену ћирилице“, изговором и заблудом да „цео свет пише латиницом“… итд. Не само да су нове таблице уведене уз кршење Устава, него је и њихово образложење неистинито до те мере да се одмах види неискреност и недобронамерност људи који су о овом питању одлучивали, а који су за прави циљ имали да измисле изговор за неоправдано задржавање латинице као „неизбежности“ у свакодневном животу државе и грађана, а не „усклађивање са Европом“. Нити Европа било којој земљи својој чланици прописује изглед таблица, нити се „непостојање техничких могућности“ може било чиме правдати, нити је лични став неке службенице за шалтером да „цео свет пише латиницом“ уопште меродаван за ускраћивање права грађанима да имају документа на писму свог народа и службеном писму државе Србије, нити је тај став истинит. Србија је сасвим лепо могла да примени грчки и бугарски поступак употребе оних слова свог националног писма која у истоветном или измењеном значењу постоје и у латинској абецеди – А Е Ј К М О Т В Н С Р Х У. Тиме би се постигла  два битна циља:


1) Коришћење наше ћирилице и за регистарске таблице,
2) Потпуна уклопивост у европску праксу и потпуна подударност са Европом!

Али, људима који су о овом питању одлучивали није важан ни један од ова два битна циља! Њима је једино било важно да измисле изговоре за задржавање латинице, и при том су се послужили подвалом! Пођимо од таблица. Навешћемо примере 7 земаља чланица ЕУ, па ћете видети како је сваки изговор да се изврда употреба ћирилице неискрен, прозиран, неистинит и неинтелигентан.      

1) Аустрија: једно слово, три цифре и два слова.  По овом методу Србија би са својих 13 слова могла да има 2.197.000 потпуно различитих регистарских таблица. (Србија има 2.115.000 возила, трактора и радних машина!)

 Аустријске регистарске таблице:  једно слово, три цифре и два слова.
1а) Аустрија за Беч: : једно слово (W), 5 цифара, једно слово. Због повећаног броја возила, у престоници се користи петоцифрени број. Дакле, и у истој земљи таблице могу да се разликују у складу са величином градова. . Ово решење са 13 наших слова Србији нуди 16.900.000 различитих таблица.

2) Немачка (за мања места): два слова, два слова, два броја. Овај метод Србији нуди 2.856.100 различитих регистарских таблица.

Немачке регистарске таблице (за  мања места): два слова, два слова, два броја.

2а) Немачка, за већа места: једно слово, четири цифре, два слова. По овом методу Србија би могла са својих 13 слова да добије 21.970.000 различитих таблица. На сваког становника по три таблице, па чак и за бебе и њихове трицикле и тротинете! И све на ћирилици!

 

3) Холандија. Њене жуте таблице Европи не сметају! Ни распоред слова и цифара: два броја, два слова, два слова. По овом методу Србија би могла да има 2.856.100 различитих таблица.

Холандске регистарске таблице:  два броја, два  слова, два слова

4) Француска: три броја, два слова, два броја. Ни овај метод Србија није копирала, а причају нам „о Европи“! Европа је само изговор, прави циљ је – латиница! По овом методу Србија би могла да има 16.900.000 различитих таблица. И све на ћирилици, и све разумљиве у Европи!

Француске регистарске таблице:  три броја, два слова, два броја.

5) Грчка. Ни ово Србија није применила, иако је и ово Европа! Три грчка слова (јота, епсилон, ми) и четири цифре. Европа ово сасвим добро разуме и зна. Овај метод Србији нуди 21.970.000 различитих таблица. Троструко више него што има становника!

Грчке регистарске таблице: три грчка слова (јота,  епсилон, ми) и четири цифре

6) Италија: два слова, три цифре, два слова. Српско решење највише личи баш на ово. По овом методу Србија је са својих 13 ћириличних слова могла да има 28.561.000 различитих регистарских таблица, и још да једним ударцем убије две муве: и да користи своја ћирилична слова, и да буде подударна са Европом!  Овај случај најбоље показује недобронамерност и подмуклост оних који су о таблицама одлучивали! Важније им је било да имају нешто што Европа не познаје – Ž, Š, Č, Ć, Đ, него да имају слова свог народа! Ми не верујемо да је овде одлучивано без утицаја изван Србије! Ово треба испитати и са становишта корупције! Да ли је неко овде зарадио…

Италијанске регистарске таблице: два  слова, три цифре, два слова.

7) И на крају – Бугарска!

Бугарске регистарске таблице: два слова, четири цифре и два слова

Земља коју смо прву морали узети као пример за угледање! Земља која је Европу упознала са ћирилицом! Земља у којој је рођено наше хиљадугодишње ћирилично писмо! Земља која је приликом ступања у Европску Унију отворено поручила Европи: „Ми смо вас украсили доношењем нашег ћириличног писма“! Њихово решење има два слова, четири цифре и два слова (13*13*10000*13*13). Да смо са 13 наших ћириличних слова применили ово решење, имали бисмо на располагању ни мање ни више него 285.610.000 различитих таблица! Довољно за целу Европску Унију! И још на ћирилици! Али, што да буде практично, корисно, примењиво и паметно, кад може да буде све супротно? На овом решењу Србија је могла да има на располагању океан могућности. Једино није пружало могућност да неко прихватањем овог решења – заради… И тај једини разлог је био јачи од небројених предности овог, или грчког, или италијанског, или немачког, или француског решења. Поред  неслућених могућности које су биле на располагању, одабрано је баш најгоре могуће решење:

Коришћење азбукâ других народа уместо азбуке свог народа многи грађани, а чланови разних удружењâ поштовалаца ћирилице сви до једног – ово доживљавају као окупацију и понижење Србије!

Поред оваквих регистарских таблица, грађанима се смучило и несувисло приватно размишљање појединих шалтерских службеница, које оне у радно време и на радним местима у установама МУП-а по разним местима у Србији саопштавају грађанима који приликом добијања пасоша, саобраћајних и возачких дозвола изричито захтевају да им име буде написано на писму њиховог народа – на српској ћирилици:

- „Цео свет пише латиницом“,
- „Немамо техничке могућности да вам име испишемо ћирилицом“!

Оно прво је њихово приватно мишљење, које ни мало није похвално за њихову интелигенцију. Кина, Индија, Русија, цела Азија осим Турске и Вијетнама, 800 милиона муслимана, Украјина, Белорусија, Бугарска, Србија, Македонија, Јерменија, Грузија, Јевреји – не  пишу латиницом, а то је 60% светског становништва! Од када 40% становништва представља „цео свет“? Радно место и радно време нису прилика за испољавање њихових приватних мишљења пред странкама, пред грађанима који очекују да сваки државни службеник ради у складу са Уставом и законима, а Устав каже – ћирилица! Ацо Ђенадић из Чачка је добио судски спор против полицајца и судије који су се инатили са његовим захтевом да му се документ достави на ћирилици, службеном писму у Србији. Хоће ли нам сутра такве службенице рећи и да „цео свет не говори српски“, па нам тиме „објаснити“ да ни ми не смемо да говоримо српски?

Оно друго („немамо техничке могућности“), ако је тачно, је срамота за људе који руководе државним установама! Можете ли уопште да замислите да у Немачкој, Русији, Мађарској, Грчкој, Бугарској, Шпанији немају техничке могућности да грађанима издају документа на писмима тих земаља? А у Србији то не треба  да „замишљате“: држава се сама рекламира својом неопремљеношћу потребном техником за писање докумената на службеном писму, ћирилици, па нам доставља „ресенје о плацанју пореза на зиро-рацун за ловацко и лицно наорузанје“!

А да бисте видели да не говоримо „емотивно“, него из разлога изразито практичне природе, навешћемо и ове примере. Београђанин са хрватским словима на таблицама (Đ, Ž, Č, Ć, Š) је са породицом враћен са грчке границе иако је имао уплаћену резервацију за хотел, уз образложење њихових цариника да њихови рачунари не могу да региструју таква слова, али и уз савет: „Летујте код оних који су вам дали такве таблице“! Следећи случај нека вам исприча сâм актер догађаја:

------------------------------------------------
Ево личног искуства са новим регистарским таблицама, које доказује како неспособност државе може да направи проблеме грађанима. Путовао сам у Румунију 16. новембра, преко граничног прелаза Ватин - Моравица, код Вршца. Пре доласка до румунских цариника, стао сам да купим Ровињету (налепницу за путарину у Румунији) која кошта 3 евра за 7 дана (не може да се купи за мање). Уз ровињету се добија потврда, која мора да се покаже полицији у случају заустављања возила у Румунији. Ко не плати 3 евра путарину, а полиција га ухвати, плаћа казну 100 евра.

Дакле, долазим до прозора кућице, дајем саобраћајну дозволу и чекам да службеник уради процедуру. Међутим, рачунарски систем не може да обради то како треба и не штампа потврду, ни други, ни трећи пут. Службеник ми тада каже да имам важећу ровињету за период 13 - 19. новембра, и док та не истекне, рачунар одбија да уради другу са истим регистарским бројем. Убеђујем га да нисам био у Румунији пре три дана, али не вреди – рачунар показује да је са регистарском ознаком "CS" потврда издата 13. новембра. На моју примедбу да моја таблица има "ĆS", а не "CS", да је то могло исто тако да буде возило и са ознакама "CŠ", "ĆŠ", "ČS", "ČŠ", одговорио ми је: "Можда у Србији, али ово је Румунија. Таквих слова код нас нема". На питање шта да радим, одговорио је да не зна, јер не зна како ће полицијски скенер да прочита ознаку, или како ће полицајац да процени или прихвати чињеницу да немам потврду о плаћеној путарини ни налепницу, ако ме негде зауставе.

На ризик сам наставио пут. Срећом, нигде полицију нисам видео, па се може рећи да сам добро прошао, јер сам уштедео 3 евра. Али шта би било да није прошло тако? Коме бих могао да се жалим ако следећи пут будем имао мање среће и платим казну 100 евра за нешто зашта нисам крив? Забуну могу да унесу и ознаке града – Бечеј и Богатић (BČ и BĆ), Вршац и Врбас (VŠ и VS), Шабац и Сента (ŠA и SA), Пожега и Призрен (PŽ и PZ), можда још неки такав случај има. Није добро решено ни то што и у словном делу ознаке има понављања спорних слова. Када сам преузимао таблицу за свој аутомобил, самном у реду је чекао још један човек. Донели су нам истовремено таблице за обојицу, имали смо исти број, само што сам ја имао словну изнаку ĆS, а он ĆŠ. Својим очима сам видео у мом граду да постоји и CŠ са истим бројем. Да отпутујемо у било коју земљу, све те наше таблице биће регистроване и уписане као - CS! То је узрок проблема који сам имао у Румунији.
--------------------------------------------------

Поучен лошим искуством из овог примера, овај грађанин је анализирао и искуства других земаља:

-------------------------------------------------
Таблице у Хрватској имају хрватска латинична слова (Č, Ž, Š) само у ознаци града, али не и у словном делу који иде после бројевне комбинације! Ту постоје само слова која су из "међународне латинице". Такође, у ознаци града, на хрватским таблицама нема "дуплих" могућности. Постоје ознаке ČK (Чаковец), KŽ (Крижевци), PŽ (Пожега), ŠI (Шибеник), VŽ (Вараждин) и ŽU (Жупања), али не постоје CK, KZ, PZ, SI, VZ и ZU. На пример, ознака за Сисак није SI, него SK, да се "превођењем" са хрватских на међународна слова не би догодило да се SI и ŠI изједначе.

Румунија има сличан систем као ми, само што код њих први део означава жупанију, а не град (искључиво двословна сугласничка комбинација) , после тога иду два броја, па три слова (код нас је три броја и два слова). Румунска латиница има своја слова Î, Ă, Â, Ţ, Ş - али их не користе на таблицама. На пример, жупанија Јаши, на румунском се пише Iaşi, али је регистарска ознака IS, а не IŞ. И други пример - жупанија Њамц, пише се Neamţ, али је регистарска ознака NT, а не NŢ. Има још примера избегавања коришћења румунских слова - жупанија Валча (Vâlcea) има ознаку VL, а не VÂ. На румунским таблицама, НИКАД НЕМА РУМУНСКИХ СЛОВА НИ У ОЗНАЦИ ЖУПАНИЈЕ, НИ У СЛОВНОЈ ОЗНАЦИ КОЈА ИДЕ ПОСЛЕ БРОЈЕВА!

Када се боље размисли о свему, мора се оценити да је држава са таблицама лоше урадила посао. Урадила га је тако да ће то грађанима правити проблеме. Надлежни нису сагледали све могућности и последице; осим хрватских слова, нису применили и друга њихова искуства о којима сам писао на почетку ове поруке.
---------------------------------------------

Ми чувари ћирилице(http://чуварићирилице.срб/) још једном понављамо:

Никаквих сметњи није било да се и код нас примени грчки или бугарски систем коришћења оних слова своје националне азбуке која постоје и у латинској абецеди. Тај систем примењује и Босна и Херцеговина, па што га не би применила и Србија. Друго, поред Румуније, ни Француска (па сигурно и друге земље) у таблицама не означавају градове, него регионе, па је тако могла поступити и Србија означавањем округâ. Не мора баш свака Прћиловица да има своју ознаку. „Означавање градова“ је за људе који су о овоме одлучивали само изговор, а прави циљ је да се прогура обмана народа, да се употребом слова хрватске латинице подвали „неизбежност задржавања латинице“.

Колико људи који раде на шалтерима у МУП-у нису склони да у послу и размишљају, нека покаже пример возила хитне помоћи из Сремске Митровице. Службеник који приликом замене таблица грађанину уручује нове таблице је морао да зна да је у питању возило хитне помоћи, и баш му је дао таблице са словима SM-RT, „смрт“. Да би човек могао да размишља, мора да има две ствари – чело и прст. Стави прст на чело и размишља. Ово заиста није у вези са ћирилицом, али показује како међу службеницима у МУП-у има и таквих који имају прст, али – нису комплетни!

Али такви одлучују о свима нама! Па и о регистарским таблицама!

Таблице хитне помоћи: слова СМ-РТ! СМ-018-РТ

Жељко Филиповић,
чувар ћирилице, Ниш.

Објављено 29. септембра  2013.
на само српској адреси:
ЧувариЋирилице.Срб/свитак_29.Срб


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку