Почетак  Фото албум  


НЕ БОЈИМ СЕ ВРАЖИЈЕГА КОТА...

(Објављено под насловом Не чувамо ћирилицу ни у Србији; Политика,
Међу нама 6.09.2013)

 

Хистерија која траје ових дана поводом двојезичних натписа, и „злог, мањинског писма“, у оним деловима где још неким чудом живе Срби (остатак закланог народа, М. Бећковић), из овдашње перспективе једва да је разумљива, па и никога нарочито не погађа, будући да је већ сама престоница Србије скоро па очишћена од „ћирилског смрада“ (Анте Павелић). Нису ли Срби јединствен народ и по томе, што, имају – као – два писма!?! У то нас већ деценијама убеђују наши лингвисти, а држава Србија српско писмо једва да толерише (уз силне уздахе, и врдања). Сви уџбеници, примера ради, на Медицинском и Стоматолошком факултету у Београду, већ годинама се штампају на хрватској гајевици (јер је Илирац Људевит Гај латинично писмо прилагодио Вуковој азбуци). И шта сад остаци остатака Срба у Хрватској хоће?!? Да их ми овдашњи, као, разумемо? Заштитимо? Дигнемо џеву? Или да мирно сачекамо да једино српско писмо заштити, нико други него Европа, Брисел!?! А ми га сами не сачувасмо! Да казни Хрватску, за непоштовање овога и онога. Лепо Његош написа: Не бојим се вражијега кота/ Нека га је к'о у гори листа, Већ се бојим од зла домаћега. Више од половине Србије (такозваних интелектуалаца барем) „не види“ зашто би се такозвана Европа у све то умешала. И неће.

 

Проф. др Брана Димитријевић
Председник секције за историју медицине
Српског лекарског друштва

 

(Објављено под насловом Не чувамо ћирилицу ни у Србији; Политика, Међу нама 6.09.2013)

Из „Политике“ - рублика „Међу нама“, страна 22

 

 


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку