Почетак  Фото албум  


Новосадски „договор“ – осиромашени уранијум са одложеним дејством

 

У Србији ћирилица се налази пред истребљењем. То је последица Новосадског „договора“ из 1954. године. Други ћирилични народи – Бугари, Македонци, Руси, Украјинци, Белоруси и остали негују своју ћирилицу, а Срби – заведени подвалом о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ – готово и не примећују изумирање свог хиљадугодишњег ћириличног писма. Вековима су Срби у Хабсбуршкој монархији били подвргавани суровим притисцима да се одрекну своје православне вере и ћирилице, али су све те притиске издржали и постојано су неговали своју веру и писмо и преносили их на своје потомство.

Последице Новосадског „договора“ из 1954. године нису одмах постале видљиве, и шириле су се поступно, из године у годину, из генерације у генерацију. Са сваким новим техничким средством увођеним у употребу – писаће машине, телевизија, мобилни телефони, рачунари – смишљено, планирано, организовано, финансирано и контролисано су ограничаване и сужаване могућности за коришћење ћирилице, али, гле чуда, само српском народу! Сви остали народи у Југославији су слободно користили своје језике и писма, а једино је српски народ држан „са лисицама на рукама“ у погледу могућности коришћења своје ћирилице, а што је оправдавано „функционалним ограничењима нових техничких средстава“, а Србима је „за утеху“ уваљена подвала о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, на шта није био примораван ни један други народ у Југославији.

Данас, када Југославије више нема готово једну људску генерацију, ефекти ватиканског насиља у аустријском царству и Новосадског „договора“ у Југославији, попут одложеног дејства осиромашеног уранијума, испољавају се у пуној мери. Данашњи потомци некадашњих Срба сами протерују своју ћирилицу и замењују је хрватском латиницом, и при том ништа не примећују, јер, семе подвале је одавно никло и дало плод: Срби верују да је та латиница – српска!

            Други народи немају проблем звани „равноправност писама и богатство двоазбучја,

Фанта у Палестини на арапскомПепси у Палестини на арапскомСпрајт у Палестини на арапском писму

и слободно користе принцип „један језик – једно писмо“. На горњој слици видите како се у Палестини на арапском писму означавају фанта, пепси и спрајт. Једино Срби мисле да „кока кола“ мора да се пише само „на прописаном писму“. Други народи је означавају једноставно на својим писмима, као и све остало у животу:

Кока кола на кинеском, арапском, јеврејском, ћириличном…писму

Кока кола на кинеском, арапском, јеврејском, ћириличном…писму

Кока кола код Македонаца... Кока кола код Бугара…

Кока кола код Македонаца и Бугара…

Кока кола код Срба …

…и код светске беле вране – Срба.

 

Да су Срби заиста беле вране светске праксе употребе писма, да се осећају као кривци, да се боје сопствене сенке, да ходају као по јајима,  показују и други случајеви. Погледајте како пословни човек Мирослав Мишковић отвара објекте „Темпо“ у Софији:

Темпо„Темро“ или „Темпо“?

У туђој кући мањи од маковог зрна…

А како у Србији:

Са отварања „Темпа“ у Крагујевцу - нема ћирилице!

У Србији осиони „светски човек“.

 

А сада да видимо како своје ћирилично писмо користе они који нас овде посебно интересују -  Руси. Погледајте како они странце држе „на кратком поводнику“ кад је у питању јавна употреба њихове ћирилице:

УниКредит банка у Русији
Сосиете Женерал Банка Восток
Раифаизен банкаМекДоналдс у Русији - у Србији незамисливо

 

 

 

 

 

 

Руси, Украјинци, Белоруси и други ћирилични народи доследно користе своја писма:

Међумрежне странице Сбербанке у Русији

Сајт „Сбербанке“ у Москви

16

Сајт „Московске банке“ у Москви.

17

Сајт „Московске банке“ у Кијеву, Украјина.

18

Сајт „Московске банке“ у Минску, Белорусија.

Наравно, кад се Русија доследно држи своје ћирилице, и руске фирме у Украјини и Белорусији такође доследно поштују ћирилична писма дотичних земаља.

Међутим, са Србијом је сасвим друга ситуација. Када је у питању коришћење писма, Србија је заиста мимо света, и представља светски изузетак. Изиграна, насамарена и намагарчена Новосадским „договором“  и понижена подвалом о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, Србија већ 60 година не може „да се сети“ шта је њено писмо, па њени поданици сами врше посао сопствених непријатеља, па истребљују  писмо свог народа и замењују га писмом другог народа, и спремни су да се туку за туђе у уверењу да бране своје!  Такву Србију ни Русија ни Украјина више не поштују, па јој се обраћају – на латиници!

19

Руси су Србе пустили низ воду…

 

20
21
22

23

Дело Срба: сајт „Московске банке“ у Београду.

24

Дело Украјинаца: сајт Амбасаде Украјине у Београду.

Поштовалац ћирилице је амбасадора Украјине питао зашто му је сајт у Србији на латиници. Одговор амбасадора је представљао понижење за Србију, јер нас је поклопио – нашим „аргументом“: „Па шта више хоћете? Па ви сами говорите да имате два писма!“
А како је било у Загребу до 1941. године? Видите фотографију зграде „Српске банке“ априла-маја 1941. године:
25
Српска банка у моменту скидања забрањене ћирилице и придева српски 1941. године
Идемо даље у приказивању српског губитка памћења у погледу свести о сопственом писму. Данашње генерације нашег народа изгледа нису говориле са својим родитељима и дедовима, него су своју прошлост училе од југословенских политичара из других народа, који су им утеривали страх у кости непрекидном причом о „великосрпском национализму и српском хегемонизму“, па су им и ћирилицу приказивали као вид тог „хегемонизма“. Зато наши данашњи сународници имају кратко памћење.

26

Губитак памћења: после 105 година излажења на ћирилици.

27

После 90 година коришћења ћирилице.

28

Пао је и последњи стуб носач традиције – српско село!
29

Кинеска продавница у Нишу: два страна језика и писма без домаћег.

И да још једном покажемо разлику између Руса и Срба, између оних који воле своје, и оних који су заволели – туђе:

Код Руса Газпром и имена фудбалера ћирилична!  GAZPROM или Газпром? Да ли је свеједно?

Иста реклама код Руса и Срба.
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture/1720/category/261-бензин_нафта_гас_

Па кад су већ Срби изгубили памћење о своме писму, пружићемо им прилику да им њихови непријатељи објасне шта је српско писмо! Кад већ нису хтели да уче од својих родитеља и дедова, нека уче од својих душмана. А ови то знају непогрешиво:

32

Фелд-маршал фон Макензен 1915. г. подиже споменик браниоцима Београда.

33

Пред Други светски рат немачки шпијунски центар у Београду:
редослед језика и величина слова показују уважавање домаћина.

1941: Немци на Теразијама вешају Србе, али им не дирају ћирилицу.

1941: Немци на Теразијама вешају Србе, али им не дирају ћирилицу.


Хиљаде бомби
НАТО Србима: Напустите Косово (без Метохије?)

1999. година: НАТО баца летке широм Космета.
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.срб/picture/НапуститеКосово/category/442-свитак_27

Ко није хтео да учи од својих предака, учиће од туђих потомака.

„Ко неће брата за брата, он ће туђина за господара!“

 

 

ЋИРИЛИЦА ОБЛЕТЕЛА СВЕТ НА КРИЛИМА ЉУБАВИ

И таман кад смо помислили да бисмо са овим могли да завршимо овај чланак, на Фејсбук страници „Чувара ћирилице“(http://www.facebook.com/SerbianAlphabet) појавио се следећи прилог:

Како је Тамара позвала људе из 70 земаља да јој помогну у изјави љубави свом дечку

            Љубав чини чуда. Управо вам представљамо доказ за то. Наиме, Тамара из Новог Сада је пожелела да направи изненађење за свог дечка тако што ће ступити у контакт са људима из разних земаља и замолити их да се фотографишу са натписом „Саша, Тамара те воли“ и то на ЋИРИЛИЦИ и на сопственом језику који говоре. Овај креативан начин изјављивања љубави она је осмислила поводом четворогодишњице њихове везе.

 Ипак, оно чему се Тамара није надала јесте толики одзив.

            „Поруке сам слала људима највише преко Каучсурфинга и Фејсбук странице "Global friends and Cultures of the world". Углавном сам слала приватне поруке у којима сам се представила и описала шта ми треба, а такође сам оставила и поруку на зиду те групе која садржи заиста много чланова. Уопште се нисам надала толиком одзиву, пре свега јер сам имала само три месеца, али је невероватно колико су људи спремни да помогну са одушевљењем потпуно непознатој девојци. Финални резултат је: преко 250 фотографија из 70 различитих земаља чему се заиста нисам надала“, каже Тамара.

Тамара је са великим бројем људи који су јој пружили подршку остала у контакту, спријатељила се, а неки од њих су најавили свој долазак у Србију, а такође и позвали њу и њеног дечка да их посете.

            „Сашину реакцију заиста не могу речима описати. Буквално је остао без текста, није знао шта да каже, али осмехом је показивао неверицу и одушевљење. Није могао да верује да сам пронашла толико људи и да је толико нама непознатих људи издвојило своје време и учинило ово за нас. Веома сам срећна што сам успела у овом "пројекту" и што сам стекла нова пријатељства, а пре свега што сам на јединствен начин показала свом Саши колико га волим“, каже Тамара.

На следећој адреси можете да погледате фотографије које су настале широм света, са циљем да једна девојка на јединствен и креативан начин изјави љубав свом дечку:

http://translate.google.com/translate?hl=sr&sl=hr&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fwww.nadlanu.com%2Fpocetna%2Fzivot%2Fdnevna-doza-kreativnosti%2FKako-je-Tamara-pozvala-ljude-iz-70-zemalja-da-joj-pomognu-u-izjavi-ljubavi-svom-decku.a-195405.938.html

Позив из Новог Сада и одзив из света:

37

Калифорнија, САД


38 Венеција
   
Израел: Саша, воли те Тамара Израел
   
Русија: Саша, воли те Тамара Русија
   
Јапан: Саша, воли те Тамара Јапан
   
Коста Рика: Саша, Тамара те воли! Коста Рика
   
Португалија: Саша, Тамара те воли Португалија
   
44 Мичиген, САД
   
Тунис: Саша, Тамара те воли Тунис
   
Индија: Саша Тамара те воли Индија
   
   

 

Ето, свету ћирилица не представља ама баш никакав проблем, чак му је и симпатична.

Нетрпељивост према ћирилици је својствена јужнословенским католичким народима из Хабсбуршке монархије, добрим ђацима својих ватиканских вероучитеља, од којих су научили да су „једино јеврејски, грчки и латински језик и њихова писма достојни Библије и хришћанске вере, а да су сва остала писма – па и ћирилица – ђавоља дела“, али и Србима ђацима Новосадског „договора“ из 1954. године који су одрасли на заблуди о томе шта је „наше писмо“ и који се туку за туђе у уверењу да бране своје! А то су политичари, лингвисти, просветни радници, новинари и инжењери информатике. Нарочито систем администратори по државним и приватним фирмама – банкама, државним надлештвима, библиотекама, поштама, веб дизајнери на Интернету.

 

    Жељко Филиповић,     
чувар ћирилице, Ниш.       

Објављено 25. августа  2013.
на само српској адреси:
ЧувариЋирилице.Срб/свитак_27.Срб

      


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку