Почетак  Фото албум  


Ћирилица – предизборни мамац

Јавна порука Горану Ћирићу и Милану Кркобабићу,
претходном и садашњем генералном директору Поште Србије

 

Пре него што је од новембра 2007. до септембра 2012. године био генерални директор Поште Србије, Горан Ћирић је био градоначелник Ниша. Када га је један Нишлија поштовалац ћирилице питао зашто као градоначелник није утицао да се прогнаној ћирилици врати њено традиционално историјско место у Нишу, одговорио је:

- Имали смо важнијег посла – да рушимо Милошевића.

За време Ћирићевог мандата у Нишу почела је нагла латинизација јавних натписа по нишким улицама. На згради Симфонијског оркестра затечени ћирилични натпис који су оставили социјалисти уклоњен је, и први пут од настанка тог оркестра замењен је латиничним. У јавном комуналном предузећу водовод и канализација „Наисус“ преуређене су шалтерске просторије за информисање грађана, наравно са натписима на латиници, први пут у историји постојања нишког Водовода. Овде ми нису дозволили да сликам натписе на шалтерима, као да су они њихово приватно власништво, зато што су се нечега бојали. У нишким „Народним новинама“, које су од свог настанка 1945. године до данас кад су приватизоване излазиле само на ћирилици, због једног слова „дупло ве“ цела страна посвећена Интернету излазила је на латиници. Све што је на тој страници објављивано, било је на српском језику, и могло се сасвим лепо писати ћирилицом, али главна уредница није желела да јој ћирилица загађује њеног мезимца „дупло ве“. Сви изговори за протеривање ћирилице били су допуштени, па и „рушење Милошевића“ и „заштита дуплог ве“. А за време Ћирићевог мандата у Пошти Србије, почела је нагла латинизација шалтерских просторија по поштама, први пут у историји постојања поштâ у Србији. Када сам ја на сајту „ћириличара“ објавио чланак у коме сам навео пример латиничног натписа на електронском дисплеју у нишкој Пошти 1: „Везите се, полецемо“, убрзо се у тој пошти појавила слика – прецртаног фотоапарата! Шта то у Водоводу и поштама желе да „сакрију“ од народа? Зар оно што се види из авиона?

20.9.2012. године за генералног директора Поште Србије постављен је Милан Кркобабић. Крајем 2011. године, у предизборној кампањи пред изборе 2012. г. на изненађење нас „ћириличара“ (или „цирилизатора“, како нас подругљиво називају неки наши сународници који због презира према ћирилици пишу „скалпираном латиницом“), Милан Кркобабић се јавно залагао за повратак ћирилице у јавну употребу. Ми „ћириличари“ смо се подгуркивали: „Коначно да и неки политичар стисне петљу“! Били смо свесни да су се лингвисти србохрватисти срачунато ставили на страну истребљивача ћирилице, па су нам политичари изгледали као сламка спаса. Кркобабић је основано и оправдано указивао на нестајање ћирилице из јавног живота у Србији и позивао на њену ренесансу.

„Милан Кркобабић: Ћирилица у Србији у неравноправном положају у односу на латиницу                                     

„Београд - Потпредседник ПУПС-а Милан Кркобабић упозорио је данас на све веће потискивање ћирилице и неравноправан третман у Србији и позвао надлежне државне органе и оператере мобилне телефоније да што пре нађу начин да ћирилицу ставе у равноправан положај с латиничним писмом.

"Као један од најдрастичнијих примера гажења националног писма истичем праксу најмање двоструко скупљег тарифирања ћириличних СМС порука путем мобилне телефоније у односу на поруке писане на латиничном писму", навео је Кркобабић у саопштењу.

„У просеку се у Србији за Нову годину пошаље више од 100 милиона СМС порука, а у једну СМС поруку, уколико је пишете латиницом без квачица, стаје око 160 карактера (словних ознака, размака), док уколико пишете на регуларној латиници или на ћирилици може да стане максимално 70 карактера, истакао је он.

"То значи да кад неком желите да честитате Нову годину на ћирилици, морате да пошаљете две или више СМС порука, које би на латиничном писму стале у једну", навео је Кркобабић, сматрајући да се на овај начин дискриминише матично, национално писмо.

„Подсетивши да су Русија и Бугарска одавно решиле овај проблем у корист матичног писма, Кркобабић је оценио да је крајње време да се донесу конкретне мере које ће зауставити све драматичније одумирање ћириличног писма“.

 

„Кркобабић: „Телеком” да промовише ћирилични СМС

„Држава доноси одлуке у овој фирми па може да штити национално писмо и тражи да се ћириличне поруке наплаћују као и латиничне.

„Држава би пре свих требало да се позабави заштитом националног писма, то јест, ћирилице и не сме да допусти да буде у неравноправном положају у односу на енглески алфабет који нема никакве везе са српским језиком, изричит је Милан Кркобабић, потпредседник Скупштине града Београда, који је својом изјавом покренуо расправу о чињеници да писање ћириличних СМС порука може бити три пута скупље од слања истог текста написаног словима енглеског алфабета.

„Према његовим мишљењу „Телеком”, као оператер који је у искључиво државном власништву, требало би да пружи пример осталима и да се одрекне дела зараде у корист промовисања ћирилице као националног писма.

– Држава неприкосновено доноси одлуке у „Телекому”, па самим тим могли би ћириличне поруке да наплаћују исто као латиничне. Стручњаци за модерне технологије сигурно могу изнаћи неко решење, али неопходна је воља да се с тим ухватимо у коштац – каже Кркобабић за „Политику” додајући да би у „Телекому” држава сигурно могла да пропише правила у складу са којима би одређени број телефона морао да има софтвер који подржава употребу српске ћирилице, па чак и да захтевају израду ћириличне тастатуре.

– Верујем да се већина грађана Србије не би бунила уколико би се државни оператер одрекао дела зараде у корист употребе националног писма. Није у реду да писање порука ћирилицом може да кошта три пута скупље. Млади људи шаљу велики број порука и наравно да ће изабрати јевтинију варијанту. Уколико су ћириличне поруке скупље, наравно да ће у писању користити „крњу” латиницу без слова као што су ш, ч или ћ јер и она заузимају више словних места. На тај начин квари се језик и та „накарадна” творевина почиње све више да се употребљава јер се људи временом навикавају на њу. Баш из тог разлога држава би требало да устане у заштиту националног писма – објашњава Кркобабић.

„Према техничким стандардима у области мобилне телефоније, поруке су ограничене на 160 знакова енглеског алфабета или на 70 знакова уколико се употребљавају арапско, кинеско, јапанско, грчко или ћирилично писмо. Чим откуцате једно слово ћирилице или латинично „š, č ili ć” порука ће вам се аутоматски скратити за 90 словних места.

„Као што смо већ писали није само српска ћирилица, условно речено, дискриминисана, већ и руска и бугарска, али и грчки алфабет као и кинеско писмо. Пре неколико месеци, и руски клијенти мобилне телефоније су се побунили против скупљег тарифирања СМС порука писаних ћирилицом. Кркобабић истиче да су државне службе Русије почеле озбиљно да се баве овим питањем. Решење још није пронађено, али Федерални антимонополски сервис најавио је да ће испитати оператере на ову тему. Поводом ове теме обратили смо се и „Телекому”, али до закључења овог издања „Политике” одговори нису стигли“.

 

„ПУПС ПРЕДЛАЖЕ ДА ФЕБРУАР БУДЕ МЕСЕЦ ЗАШТИТЕ ЋИРИЛИЦЕ

Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) изражава задовољство што је њена иницијатива да се ћирилично писмо доведе у равноправан положај са енглеским алфабетом приликом слања СМС порука, наишла на велико интересовање и подршку јавности. Међутим, ПУПС инсистира да се и у другим областима где је ћирилично писмо маргинализовано или чак дискриминасано тај проблем осветли као и да се предузму конкретне мере.

„У том смислу, ПУПС предлаже да се фебруар месец, у којем Србија слави Дан своје државности, прогласи месецом заштите ћирилице!
Да би то било одмах и видљиво, потпредседник ПУПС Милан Кркобабић има и конкретан предлог:
- Позивам оглашиваче и медије да рекламе, које су данас готово потпуно на латиничном писму, пишу и објављују на ћирилици! Предлажем да сваки оглас који се објави на ћирилици буде стимулисан попустом од најмање пет одсто, а позивам и државу да у области оглашавања донесе одговарајуће мере које би ишле у смеру стимулативне пореске стопе за све који се оглашавају на ћирилици.
Милан Кркобабић сматра да би пример осталима најпре требало да дају предузећа која су у државном власништву, попут Телекома Србија и Лутрије Србије, који се годинама оглашавају готово искључиво на латиници.
ПУПС се јавно обавезује да ће учинити све да спречи даље пропадање и маргинализовање ћириличног писма, које је једно од најзначајнијих симбола нашег националног идентитета“.
.
Из његових уста у божије уши! Он је јавно говорио баш оно на шта ми већ годинама указујемо, али нас не слушају ни политичари, ни лингвисти, који чак једни другима узајамно чувају леђа и јавно говоре да је „двоазбучје – богатство“ и да је проблем нестајања ћирилице – измишљен! Међутим, долазак на чело Поште Србије Кркобабић уопште и не помишља да искористи да и сâм допринесе ономе што је говорио да би требало учинити за ћирилицу.

Поштанске марке су се у Србији појавиле 1866. године. У време сва три Обреновића марке су имале натписе искључиво на ћирилици, без изузетка, иако су штампане у Бечу. Исто је важило и за поштанске жигове:

Краљевска срБска пошта! Ем краљевска, ем срБска!10 пара
Србија пошта? Нема придева српски?
ВАЉЕВО 1878           БЕОГРАД 1888

ВАЉЕВО 1878                            БЕОГРАД 1888
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture/SrbKP1/category/КадЈеСрбијаБилаДржава
У време Петра I Карађорђевића марке су биле ћириличне, а жигови двојезични – на српском и француском језику:

26.3.1907: ТОПЧИДЕР - TOPTCHIDER

26.3.1907: ТОПЧИДЕР - TOPTCHIDER

1912: КУРШУМЛИЈА - KOURCHOUMLYE

1912: КУРШУМЛИЈА - KOURCHOUMLYE

Војни жигови су били само ћирилични:

Крагујевац   5.11.1914. г.

Крагујевац  5.11.1914. г.

У Краљевини СХС и Краљевини Југославији од 1919 – 1941. г. и марке и жигови су били двоазбучни:

1933: Двоазбучност и на маркама и на жиговима

1933: Двоазбучност и на маркама и на жиговима

„АЕРО ПОШТОМ“ није смело да пише српским писмом! Па и данас!

Карађорђевићи: „Равноправност писама“ уз предност латинице

Карађорђевићи су „каваљерски“ сматрали да није допуштено огрешење о Хрвате, али јесте допуштено огрешење о Србе. На горњој дописници се лепо види: и марке и жигови могу бити двоазбучни или само латинични, а никако само ћирилични. Рекламни жиг „SLUŽITE SE AERO POŠTOM“ и пригодна марка „SAVEZ PLANINSKIH DRUŠTAVA“ нипошто нису смели бити само ћирилични. Слично су радили и један и други генерални директор Поште Србије о којима говоримо.

У окупираној Србији од 1941 – 1944. г. ћирилица је слободно коришћена у јавном животу. Није више било Карађорђевића који су више бринули о „браћи“ него о сопственом народу, а Немци нису представљали никакву препреку за коришћење ћирилице.

Српски манастири на маркама Српски манастири на маркама Српски манастири на маркама

Српски манастири на маркама из времена окупације

Занимљиво је да ове марке које је издала српска пошта за време окупације, немачка филателија сматра за немачке марке, јер је власт у Србији све радила под идеолошким утицајем Немачке, али ћирилица је била слободна:

1944: Партизани на хотелу „Москва“ затичу овај натпис - „СРБИЈА“

1944: Партизани на хотелу „Москва“ затичу овај натпис

У партизанској Југославији на маркама и жиговима важила је такође равноправност писама, али после Новосадског „договора“ постепено је превладао принцип „дозиране и усмерене равноправности“, односно „равноправнијег у равноправности“.

Башке Воде 1968. године

Башке Воде 1968
Задар 1969. Латиница, па ћирилица! Тада је ћирилица без проблема путовала из Хрватске! А данас?

Задар 1969

1975. године Будва са прво ћириличним печатом! А данас?

Будва 1975

 

Наравно, у све три Југославије огрешење о ћирилицу се није сматрало за проблем, па је народ у Србији постепено навикаван да је „свеједно“ којим писмом се пише, а наша два директора-јунака нису хтела „да се мешају“.

1977. године Шумадија без ћирилице. Срце Србије. Тако је и данас. Шумадијафест

Миц по миц – искључивост латинице „у част јубилеја друга Тита“

Јубилеји као изговор за протеривање ћирилице. Осми самит Несврстаних земаља 1986. године

Јубилеји као изговор за протеривање ћирилице

Ни после распада Југославије, у СРЈ и у Србији и Црној Гори ћирилица није слободна. Поводом православног ускрса издате су марке – на латиници:

01. март 2005. године и латиничне ускршње марке!
Поводом православног ускрса издате су марке штампане латиницом! Уз чији благослов?

Ни у данашњој Србији ћирилица није слободна. Чак и јубиларне марке поводом догађаја из чисто српске историје се користе за „држање ћирилице на кратком поводнику“. „Нико нема што Србин имаде“ – Кумановску битку на латиници:

100 година од Кумановске битке, за Македонце написано ћирилицом? А за Србе? „Освета Косова“ Паје Јовановића латиницом! Цинизам? Просудите сами.

Коме је ово намењено: Турцима, Хрватима, Шиптарима, ЕУ?

О жиговима да и не говоримо. На њима не постоји ни „ћ“ од ћирилице. Ево жигова, па и Ћирићевих и Кркобабићевих после рушења Милошевића:

жиг поште Београд, 25. фебруара 2001жиг нишке поште од 09. јуна 2006. године25
18. мај 2010. године, Добановци. Матрични штампачи у поштама Србије нису ишли у српску основну школу? Нису чули за Вука Караџића?Ниш, 2012. године. Чекамо следећи век за ћириличне печате у српској пошти?

Државна установа користи писмо националне мањине

Фалинка обојице генералних директорâ Поште Србије о којима говоримо је њихова незаинтересованост и немар према ћирилици, што је видљиво већ само по маркама и жиговима. Међутим, прилике са ћирилицом у Пошти Србије су далеко горе кад је у питању неприпремљеност рачунара по поштанским испоставама за коришћење Уставом одређеног службеног  писма – ћирилице.  Државна установа није у стању да на ћирилици комуницира са сопственим народом! („Везите се, полецемо“!)  Главни кривци за ову срамоту су информатичари, програмери и систем администратори у поштанској централи у Београду, али и у свим поштанским испоставама по Србији! Људи са факултетским дипломама – наглашавам: факултетским дипломама, а не факултетским знањем! – не знају да рачунаре подесе за рад са ћирилицом! Следећи кривци су претходни и садашњи генерални директори Поште Србије, који не могу да „перу руке“ од ове бруке. Њихова обавеза је била да „стручњаке“ доведу у ред, или отпусте као неспособне и некорисне. Брука је још већа што је Горан Ћирић дипломирао на електронском факултету, што је радио као инжењер техничке подршке за примену софтверских пројеката, и што је чак имао и своју приватну фирму за пројектовање интегрисаних информационих система! Ако је поред генералног директора са оваквим стручним квалификацијама могло да прође оно што ћете ускоро сазнати, онда не постоји друго објашњење осим да је Ћирић – имао зле намере! Код економисте Кркобабића настављен је немар према ћирилици...

А сада ћемо систем администраторе на Пошти да истерамо на брисани простор, па ћемо видети како изгледају кад остану „без гаћа“. Прво, сајт Поште Србије као државне установе није на службеном писму ћирилици:

Међумрежне странице „Поште Србије“ као државне установе није на службеном писму - ћирилици

Чак не постоји ни могућност избора ћириличне верзије сајта! „Ево ти једно, па бирај“! Ја сматрам да је разлог за ово – незнање систем администарторâ по поштама да уопште раде са ћирилицом на рачунарима; непостојање свести међу њима да је на рачунарима уопште могуће радити било којим другим писмом осим латинским. Због тога су сви корисници поштанских услуга постали таоци ових незналица, а највећа жртва је – ћирилица! Погледајте сајт шиптарске поште на Космету:

„Пошта Косова“: шиптарски и енглески на  одговарајућим писмима, али и овде без српског писма!

Сајт „Поште Косова“: шиптарски и енглески на одговарајућим писмима,
а српски није на одговарајућем писму!

Има ли разлике између Ћирића и Кркобабића са једне стране, и Тачија са друге? А данас чак и адресе електронске поште су могуће на било ком писму, а камоли сајтови.

30

Пракса друмом, поштини „стручњаци“ шумом!

Готово да би вредело расписати награду за оног ко нађе неку државну институцију чији рачунари би били припремљени за коришћење у Србији. Ми „ћириличари“ чувамо доказе за некадашњу Тадићеву Народну канцеларију председника Република, за „Телеком“ (фирму у претежно државном власништву!) и „Теленор“, које су нам на наше ћириличне поруке електронском поштом одговориле да су поруке „нечитљиве“ и тражиле да их поновимо, али на латиници! Ево какво је стање у Пошти Србије. Нишки чувар ћирилице им се обратио ћириличном електронском поштом са питањем зашто олимпијске марке штампају хрватском латиницом. Њихов одговор га је запрепастио:

 ---------------------------
Наслов           Проследи: Re: Pitanje sa sajta www.posta.rs              ПИТАЊЕ:
Од       Звонко Илић
За        Жељко Филиповић:  Cp6uja@e-fakultet.rs
Датум 30.7.2012. г.   10:59 ч.

Писао пошти због тога  што су штампали олимпијске марке на хрватској латиници.
И нису успели да прочитају... У 21. веку !

Ево како су "обарени"... И у томе не виде ништа лоше!

Поздрав од Звонка
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------- Original Message --------
Наслов: Re: Pitanje sa sajta www.posta.rs                     ОДГОВОР:
Датум: 30-07-2012 10:40
Од: contact <contact@ptt.rs>
За: zvonko.ilic@e-fakultet.rs

Poštovani,

Molimo vas da ponovite pitanje, budući da Vašu poruku nije moguće pročitati.

S poštovanjem,

 Pošta Srbije
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
----- Originalna poruka -----
Pošiljalac: zvonko.ilic@e-fakultet.rs                ОВАКО ОНИ ВИДЕ ЋИРИЛИЦУ!
Datum: Petak, Jul 27, 2012 22:39
Tema: Pitanje sa sajta www.posta.rs
Primalac: contact@ptt.rs

 

 ?????? ????
zvonko.ilic@e-fakultet.rs
7/27/2012 10:35:40 PM

 
??? ??????? ? ??????????? ????? ????? ?????? ???? ??????????? ?????
????? ?????? ? ???? ?? ??????? ????? ????????? (???? 10)??? ????? ????
????? ???? ?? ???????? ?????? ????? ???? ?? ???????????

????? ??? ???????? ?????? ???????????
?? ?? ??? ?? ???????? ????????
-----------------------

Шта ћете, тек је XXI век. Ваљда ће у наредним вековима научити да рачунаре подесе за коришћење у Србији!

 Хрватска враћа пошиљке из Србије које су адресиране ћирилицом, уз напомену „Забрањено писмо“. Нас двојица Нишлија, Звонко Илић и ја, смо покренули акцију обостране размене ћириличних разгледница између Србије и европских па и ваневропских земаља, да бисмо доказали да Хрватска то ради из верске мржње према православљу, а не „из практичних разлога“ или због „међународних прописа“, јер они у ћирилици виде симбол православља.  И, шта се догодило? Акција је успела преко свих, па и најоптимистичнијих очекивања! Разгледнице из Ниша са ћириличним адресама стигле су у Чикаго, Словенију, Немачку, а ћирилично адресиране и исписане разгледнице стигле су из Египта у Нови Сад, из Швајцарске, Словеније, Канаде и са Крфа у Ниш. Американац нашег порекла из Чикага, коме је упућена нишка ћирилична разгледница, известио је пошиљаоца о пристизању пошиљке:

„Danas 27. VI. 2013 je postar ostavio ovu posiljku u mom sanducetu.
Postar je "African-American" koji ne zna ni reci ni jednog drugog jezika osim engleskog.

Michael Shaskevich
shaskevich@aol.com

31 

Из Ниша у Чикаго, на чистој ћирилици

32

Из Ниша у католичку Словенију, без и једног слова латинице
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture/Ниш%20Љубљана,%20оптимизовано/category/439-ћириличне_пошиљке_по_свету

33

Из Ниша у Немачку без слова латинице
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture/Немачка_ћирилицом/category/439-ћириличне_пошиљке_по_свету

Из Египта у Нови Сад, без арапског или латиничног  писма

Из Египта у Нови Сад, без арапског или латиничног писма

 

Из Канаде у Ниш, само ћирилица

Из Канаде у Ниш, само ћирилица

Канадска пошта је мирне душе ову ћирилично адресирану разгледницу могла да баци у кош, и нико ни по ком основу не би могао да је за било шта оптужи. Па ипак, за 23 дана (од 10.7.2013. кад је примљена до 2.8.2013. кад је уручена нишком примаоцу) стигла је на прекоокеанско одредиште.

У жељи да видим да ли се у Пошти Србије нешто променило, упутио сам јој поруку електронском поштом на ћирилици. О овоме имам две лоше и једну добру вест.

Ime: Жељко Филиповић
Adresa: Вождова 20/6 ПАК 700151 НИШ 18000
E-mail: zfilipovic7@gmail.com
Vreme: 7/22/2013 9:55:17 PM   (АМЕРИЧКИ НАЧИН ПРИКАЗИВАЊА ДАТУМА И                                
ВРЕМЕНА!)

Identifikacioni broj pitanja je: 1910

Oblast interesovanja: INFORMACIJE

Молим службени одговор: Да ли је тачно да је шалтерском особљу по испоставама Поште по Србији наређено да не примају пошиљке за иностранство ако су адресиране ћириличним писмом?

24.7.2013. г. стигао је и одговор, наравно – на латиници:

„Informacija-adresovanje pošiljaka u MPS-u
Kontakt2 <contact@ptt.rs>
14:49              

Коме: мени

Poštovani,

Članom 47. stav 8. alineja osma i dvanaesta Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2010, 58/2010, 2/2011, 13/2011 i 65/2011643/10 i 739/11), koji je donela Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS), kao nezavisno regulatorno telo, propisano je da se  u međunarodnom poštanskom saobraćaju, adresa primaoca ispisuje latinicom i arapskim brojevima, s tim da pošiljka može biti ispisana i pismom odredišne zemlje (dodajemo: dakle i ćirilicom), uz uslov da se naziv odredišne zemlje mora ispisati i latinicom. Poštanski operator može odbiti prijem pošiljke ako nije adresovana na način propisan ovim opštim uslovima. Poštanski operator nije odgovoran za posledice u vezi sa nepropisno adresovanim poštanskim pošiljkama koje pošiljalac preda ubacivanjem u poštanski sandučić ili na neki drugi posredan način.

Navedeni pravilnik je obavezujući za sve poštanske operatore u zemlji, pa tako i Javno preduzeće PTT saobraćaja “Srbija”, kao javnog poštanskog operatora, odnosno, Preduzeće je u obavezi da citiranu odredbu primenjuje i implementira je u svoja interna akta.

S poštovanjem,

Pošta Srbije“

Дакле, добра вест је да рачунар у централној пошти у Београду коначно може да разуме ћирилична слова. Да ли то могу и рачунари на осталим поштама у Србији?

Прва лоша вест је да Пошта и даље са становништвом преко рачунара општи на латиници. Друга лоша вест су неке одредбе РАПУС-а у „Правилнику о општим условима за обављање поштанских услуга“. Ми Срби смо познати по томе да не поштујемо сами себе, да смо снисходљиви према странцима, да сами себи уводимо „санкције“ и да сами себи дајемо аутоголове. Неке одредбе овог „Правилника“ то само потврђују. Зашто би пошиљка из Србије за Грчку, Бугарску, Израел, Египат, Русију, Монголију, Индију, Кину, Кореју, Јапан, Јерменију, Грузију… назив одредишне земље морала да има и на латиници? Да ли Грцима „Еλλάδα“, Бугарима „България“, Израелцима „ישראל“ (извињавам се због обрнутог смера писања), Јерменима Հայաստան (Хајастан)“ итд можда „нису разумљиви“, па им треба на латиници „објашњавати“ како се њихове земље зову? Да ли је РАПУС већи Грк, Бугарин, Израелац… од Гркâ, Бугара, Израелаца?... Став у „Правилнику“: „Поштански оператер није одговоран за последице“… је основан, оправдан и нормалан, јер пошиљалац на себе преузима ризик да му пошиљка не стигне на одредиште, али РАПУС не треба да нас „брани од нас самих“, а став „може одбити пријем пошиљке“ је обичан ћеф и обест , јер човеку који је Пошти платио коверту и марку не може се рећи „пуј пике не важи“. Пошиљка се мора примити, а на пошиљаоцу је ризик поступања одредишне поште, којој ништа нисмо платили и која према нама нема обавеза. Наша Пошта ништа не ризикује, сав ризик је на пошиљаоцу, и тако треба и да остане. Ни једно право ни интерес наше Поште нису тиме повређени, и не може се узети новац а онда одбити да се пружи услуга. Примери нас двојице Нишлија доказују да иностранство уопште није гадљиво на ћирилицу, и да стране поште (осим хрватске!) њу доживљавају чак као интелектуални изазов и жељу да „надмаше себе“! Прималац нишке ћириличне поруке која је стигла у Немачку је са усхићењем и поносом обавестио пошиљаоца о приспећу пошиљке, и том приликом није могао да сакрије и свој лични утисак:

„Поштарка (жена) ми је писмо предала уз самоуверени осмех, као да је хтела рећи да ни такви случајеви за њу нису нерешиви, као да је тим осмехом желела да поручи:

'Погледајте шта ми све можемо'!“

А РАПУС-у клецају колена од страха да се неки странац не препадне од ћирилице, па чак и Србе „штите“ од ћирилице. Ево још једног примера како држава у Србији искључује српску ћирилицу и намеће хрватску латиницу. Пошта Србије у упутству за проналажење ПАК-а (поштанског адресног кода) грађанима намеће:

 Упутство за проналажење ПАК-а (поштанског адресног  кода) намеће несрпско писмо

Овде не пролазе ни српска ћирилица, ни латинска абецеда. Почасно место у Србији припада – хрватској латиници!

И на крају, да утврдимо градиво. Зашто генерални директор Поште Србије који је и сâм програмер није ни прстом мрднуо за очување ћирилице у нашем народу? Зашто генерални директор Поште Србије који у предизборној кампањи одлично запажа проблем и указује на њега, када дође на положај са кога може да утиче на решење проблема – потпуно заборави и на само постојање проблема?

Парафразираћемо стихове чика Јове Змаја „Светли гробови“ да бисмо показали како су двојица генералних директора остваривали исти циљ –  истребљење ћирилице, да бисмо приказали ову директорску штафету!

ДИРЕКТОРСКА ШТАФЕТА!

„Светли гробови“ наглавачке:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”

 За наше генералне директоре једини „светли гробови“ су – ГРОБОВИ ЋИРИЛИЦЕ!

 

 

Жељко Филиповић,
чувар ћирилице,
Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку