Почетак  Фото албум  


Ћирилица – перспективе у савременим комуникацијама

Писаће машине су имале само по једно писмо. Професорка Душанка Бојанић-Лукач као наш најискуснији турколог је користила писаћу машину са латиничним писмом која је била прилагођена да пише и турском и хрватском латиницом.  Свесно жртвујући своје ћирилично писмо, том машином је могла да пише истовремено текстове и на турском, и на српском језику, што је њој за њен посао било довољно. Данас је појава рачунара скоро потпуно истиснула писаћу машину из употребе. Данас би професорка Бојанић  сасвим лепо могла да пише и турске текстове на латиници, и турске текстове на арапском писму, и српске текстове на ћирилици, и француске текстове на латиници – у исто време. Сваки корисник рачунара данас би могао да пише на онолико писама колико их познаје, и све то са истом тастатуром. Човек данас није у стању да измисли онолико писама колико рачунар може да их користи.

Ово је срећна околност и за српску ћирилицу. Појава рачунара, али и Интернета, Гугла, Фејсбука, „икс пе-а“, „седмице“ итд,  омогућила је ренесансу бројних нелатиничних писама, па и српске ћирилице. Данас више не остаје могућност разним систем администраторима који не знају да користе српску ћирилицу да се изговарају: „Ја бих хтео, али не да техника“! Данас су такви администратори истерани на брисани простор: Није више проблем „у техници“, него у српским главама! Корисници рачунарâ које су такви администратори припремили за употребу више неће бити њихови таоци. Рачунар је најписменија справа коју је до сада човек измислио! Не постоји људска глава која би знала толико језика и писама, колико може да их зна рачунар.

Рачунари су на светску сцену ступили са енглеским језиком и латинским писмом. Неупућени су толико неопрезни да то писмо чак називају – енглеским! „Енглеска писма“ су могла бити огам и руне, која су пријемом хришћанства искорењена, и данас се енглески језик служи – латинским писмом. Истим оним писмом које се користи и у латинском и италијанском језику. Сва остала европска и ваневропска латинична писма су друкчија од овог – латинског писма. Узмите за пример латинична писма румунско, мађарско, хрватско, немачко, француско, шпанско, португалско, холандско, шведско, пољско, чешко, естонско, финско, шиптарско. Свако је друкчије од осталих. То јесу „латинична“ писма, али не и „латинска“ писма.

Одмах по упознавању рачунара, многи народи су себи обезбедили оперативне системе, меније и корисничке програме на својим језицима и писмима. После извесног оклевања то су учинили и Срби, па данас постоје тастатуре и оперативни систем на српском језику и ћирилици:

          Наслов: ЗА СТАРИ ОФИС                             Наслов: RE: Молба  
Од:  traumwelt@sbb.rs                                      Од: Дејан Ивковић
За: zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs            За: cp6uja@чуварћирилице.срб
Датум: 28.5.2011. г. 23:22 ч.                           Датум:  15.9.2012. г.  23:22 ч.
.
Српска заглавља електронске поште.

                 
1

Српско-латинска тастатура.

2

Чисто српска тастатура.

3

Екран српског рачунара.

4

5

Дисплеји са покретним текстом на ћирилици.

6

Србин из Канаде: ћирилица и на енглеском рачунару.

7

Српски ћирилични сајт са српском ћириличном адресом на Интернету:
рнидс.срб!

Дакле, српска ћирилица се већ данас на рачунарима, мобилним телефонима и у телетексту може користити као што су је Срби користили и у предјугословенској Србији – као универзално национално писмо примењиво у свим областима живота.

 

8

Српска ћирилична каса у самоуслузи.

 

Ни мобилни телефони нису ништа мање гостопримљиви према ћирилици од рачунара. И код њих о њиховим могућностима одлучује човек, а не техника. И поред крајњег немара државе према могућностима мобилних телефона да пишу српском ћирилицом, сами грађани су сопственим знањем, трудом, и изнад свега жељом да имају писмо свог народа, то и успевали:

9         10

    Пет азбука на истом екрану!                          Писана порука на српској ћирилици.

11

 

 

И Фејсбук шаље СМС на ћирилици.

 

 

Поготово што коначно постоје и модели који су фабрички оспособљени за писање ћирилицом.

Ни телетекст више не зависи само од латиничних писама:

12

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Телетекст на руској ћирилици.

13

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Телетекст на грчком писму.

 

14

Електронски семафор, дело нашег администратора Звонка Илића, Ниш.

20. новембра 2012. је већ 6.810 адреса у Србији ћирилично. И државни факултети могу да имају ћириличне адресе од септембра 2012. године, пошто је тада коначно усвојен Правилник о регистрацији домена унутар ак.срб домена на седници КОНУС-а 04.септембра 2012.). Економски факултет у Нишу, од данас, има чак две ћириличне адресе (екоф.срб и екнфак.ни.ак.срб), као први српски факултет Универзитета у Нишу. И не само то, има и адресе електронске поште написане српским писмом (988@екоф.срб, 988@екнфак.ни.ак.срб)!

15
Данашња ћирилична страница Економског факултета у Нишу

Дакле, више не постоји техничко средство које не би могло да користи и српску ћирилицу. „Уско грло“ и велика препрека да и Срби користе ћирилицу су баш они који би морали да буду локомотива у примени ћирилице у средствима комуникације – информатичари, програмери, систем администратори. Нажалост, пракса показује да су и бројни обични грађани способнији од „стручњака“ програмера да своје рачунаре, мобилне телефоне и друга средства оспособе за коришћење ћирилице.

„Нико нема што Србин имаде“. У Србији „локомотиве“ су за сада – кочничари!  

 

                                                                                                Чувари ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку