Почетак  Фото албум  


Срби, рачунари и ћирилица

У време предјугословенске Србије и у Југославији пре  Новосадског „договора“ Срби су, попут других народа, користили само једно писмо – своју ћирилицу. У Морзеовој телеграфији и радио-телеграфији имали су 30 знакова за 30 слова своје ћирилице. Имали су писаће машине разних марки и разних страних произвођача које су имале  ћириличну тастатуру. Тако су своју ћирилицу могли користити у свим областима свог приватног, породичног, друштвеног и националног живота – у школству, привреди, државној управи, војсци, науци, уметности, култури, спорту, у штампи, на пошти. Уџбеници на свим нивоима школовања су били искључиво на ћирилици; дипломски радови, докторске дисертације и дипломе су били на ћирилици, итд. Дакле, у погледу коришћења писма, Срби су били једноставно нормалан народ, попут осталих. Када су живели у иностранству, у дописивању са Србима су наставили да користе писмо свог народа.

Пупин из Њујорка пише у Србију 1930. г.

Пупин из Њујорка пише у Србију 1930. г.

Данас међу Србима има и таквих који не верују да су наши угледни сународници у дописивању са отаџбином користили ћирилицу, и још имали ћириличне писаће машине, па се онима који то знају чак и подсмевају. Ми нишки чувари ћирилице такве људе називамо „обарени Срби“, јер су одрасли на подвали Новосадског „договора“ и доведени у заблуду у погледу тога шта је „наше писмо“.

Ево једног таквог „обареног Србина“ на Фејсбуку:

„Milos Komljenovic:

To da je Pupin koristio nekakve cirilicne pisace masine, pa to je vise nego li smesno to je vise i od same lazi upakovane bas onako kako to mi samo znamo da lazemo. Kada se pomene ime Pupin onda onaj koji ga pomene prvo ustane, a u tom cinu“ ...  „Ругала се руга“…

Ево и писма Милутина Миланковића из Београда Николи Тесли у Њујорк 1931. године:

писма Милутина Миланковића из Београда Николи Тесли у  Њујорк 1931. године

 

писма Милутина Миланковића из Београда Николи Тесли у  Њујорк 1931. године

 

Ово писмо се чува у Музеју Николе Тесле у Београду. Ако има тешкоћа у његовом читању, ево га у препису:

 

„УНИВЕРСИТЕТ                                                                            Београд, 16. јуна 1931.
Математички институт

 

Николи Тесли    Њујорк

Поштовани господине,

Скоро је четрдесет година како сам, као мали експериментатор, чуо први пут Ваше име, које је онда одјекнуло широм целог српства. Пре тридесет година, са поносом сам слушао, у предаваоницама бечке технике, исто то име, спомињано од мојих тадашњих професора са највећим признањем. А од двадесет година овамо, ја га са своје катедре изговарам са истим оним поштовањем са којим спомињем име Волте и Фарадеја. Никли, али далеко израсли из наше средине, Ви сте наш понос и небески знак да ће наш народ, увенчан бојном славом, достојно понети и заставу мисли коју сте Ви развили у светлости дана и високо уздигли. Сретан сам да, приликом Ваше 75-тогодишњице, могу, овим путем, да пошаљем, уз израз дубоког поштовања, своје најлепше жеље“.

После Новосадског „договора“ из 1954. године, у погледу коришћења писма ситуација код Срба – и једино код Срба – се битно мења. Тај „договор“ је био лукава и подмукла досетка комунистичког режима да подвали српском  народу – и једино српском народу – и да код њега покрене процес искорењивања ћирилице и њену замену хрватском латиницом. Тај „договор“ је важио једино за Србе, остали се нису обазирали на њега, нису наседали на подвалу о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ и нису вршили „опите“ са писмом. Резултат тог „договора“, који ми нишки чувари ћирилице називамо „Новосадско домунђавање“ (договор иза леђа српског народа!) је да су бројне генерације Срба рођене и одрасле у диктираном и измењеном окружењу искључивости хрватске латинице уз седатив – подвалу! – о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, па су стасале на заблуди о томе шта је „наше писмо“, па се данас туку за туђе у уверењу да бране своје.

Када је у питању употреба ћирилице данас међу Србима корисницима рачунарâ, и у земљи и у расејању имамо три групе људи:

1 - Прво, они који се не обазиру на техничке могућности и подешеност њихових рачунара да пишу и читају текстове на српској ћирилици. Њих не занима колико слова имају на располагању за 30 гласова српског језика. Такви по правилу нервозно реагују кад им скренете пажњу да су написали „Дусо, цекам те испред позориста у цетвртак“ и чак се подсмевају својим добронамерним критичарима, па их називају „заосталим“, „превазиђеним примитивцима“, „неспремним да прихвате савремена достигнућа технике“ итд. Ми Нишлије смо такве означили као „обарене Србе“ и „ђаке новосадског договора“.  Када их баш притиснете, они наводе изговор: „Ја бих хтео, али не да техника“. Међутим, није проблем „у техници“, него у њиховим главама.

2 - Друго, Срби чији рачунари нису подешени за коришћење ћирилице, али су они тога свесни, не мире се са тиме, и желели би да створе могућност за писање ћирилицом, али због непознавања поступка подешавања рачунара нису у стању да сами то ураде. Администратор из Ниша господин Звонко Илић таквим добронамерним сународницима радо помаже да остваре своју жељу и оспособе своје рачунаре за писање ћирилицом.

3 – И треће, Србе који су непоколебљиво инсистирали да оспособе своје рачунаре за писање ћирилицом па су то и постигли, самостално или уз помоћ стручних људи, и у земљи и у иностранству. Људи из ове групе су најбољи доказ да они из прве групе спадају у последње који би смели да се ругају способнијима од себе да су „превазиђени примитивци“.

Људи из прве групе, у свом непознавању могућности рачунара и оперативних система, изговарају се – боље рећи теше се – „техничким ограничењима“, па тврдоглаво одбијају да прихвате чињеницу да рачунар „говори све језике света и пише свим писмима света“ ако има власника који ће му то омогућити, односно који има знања да му то омогући. Ево примерâ којима ћемо показати да рачунар не мари за националност свог власника и да му је свеједно којим писмом ће писати:

 

Музички видео снимци на међумрежи(енгл. internet):

4

 

5

Француски рачунар. Французи не користе реч е-маил, јер је законом је забрањена употреба енглеских речи!

Француски рачунар.

Дакле, своје незнање не смемо приписивати рачунару и „техничким ограничењима“. Људи из друге групе, ако не могу сами, ћирилицу обезбеде преко стручних људи, и користе свој рачунар као Срби, као наши дедови Морзеов телеграф или писаћу машину, па исправно, без „врскања“ пишу текстове на српском језику.

Ево шта о употреби ћирилице каже наш сународник из Канаде господин Славиша Караћ:

"Једина ствар која је потребна је да сви узмемо под своје крило по једну особу, подучимо их како да користе рачунар на ћирилици, како да шаљу порукице на телефону, и сваки дан ће нас бити више, и можда једног дана будемо поносни на ћирилицу како што су Руси поносни на своју. Не чекајте да изађу закони или да држава уради нешто, свако нека крене од своје фамилије. Већина људи из моје фамилије пишу ћирилицом. За неке ми је требало мало више времена да их окренем, јер није лако. Већина људи при цркви исто су прешли на ћирилицу у последње време. Моја жена и моја мама и женин очух пишу искључиво ћирилицу и на телефону и на рачунару. Сво троје сам пребацио на оперативни систем Убанту, и на андроид телефоне, јер су ти системи повољнији за нашу ситуацију. Језичка подршка је много боље развијена. Људи при цркви који се баве и организују све у нашој заједници су исто тако прешли на ћирилицу искључиво. Већини је било довољно само да покажем како се тастатура подешава за ћирилицу, а неким је требало мало више посла. Моје ћерке пишу само ћирилицом, и ту нема забуне. Старија чита и пише 3 језика, и лако се пребацује са једног на други. 7 јој је година. Живимо у Канади. Све се може кад се хоће."

То је суштина – да знамо ко смо и шта нам је писмо. Све остало су само изговори. Погледајте како поступају они који знају ко су, знају шта им је писмо и држе до њега:

Руски телетекст на телевизији.Грчки  телетекст на телевизији.

 

Руски и грчки телетекст на телевизији.

 

 

 

Регистрација Србина у Америци. Зоран из Тексаса

Регистрација Србина у Америци.

Радијус вектор. Фактура на ћириличном писму

Једини ћирилични Интернет провајдер, уместо да је то правило.

Банкомат на ћирилици. Чачанска банка

Банкомат на ћирилици.

 

Српска ћирилична адреса електронске поште. „Округло па на ћоше“

 

Српска ћирилична адреса електронске поште.

Бисера Велетанић - ЦД на српском! Музика на ћирилици!
Компакт диск српске певачице.

Дело српског инжењера.

Дело српског инжењера.

Електронски семафор, унео  Звонко Илић из Ниша.

Електронски семафор, дело Звонка Илића из Ниша.

Српски рачунар нишког чувара ћирилице.

Српски рачунар нишког чувара ћирилице.

Срби из треће групе, чак и ако живе у иностранству, држе до писма свог народа, и нашли су начина да своје рачунаре оспособе за писање ћирилицом.

Срби из Калгарија, Канада, објављују дочек Српске нове године.

Срби из Калгарија, Канада, објављују дочек Српске нове године.

Срби у Аустралији најављују омладински фестивал.

Срби у Аустралији најављују омладински фестивал.

 

Странице на међумрежи(енгл. site) Србина из Канаде. Дејан Ивковић

Странице на међумрежи(енгл. site) Србина из Канаде.

Странице на међумрежи(енгл. site) Срба из Мађарске.

Странице на међумрежи(енгл. site) Срба из Мађарске.

Рачунар нашег сународника из Швајцарске.

Рачунар нашег сународника из Швајцарске.

Рачунар нашег сународника из Швајцарске.

Ћирилична дописница из Француске без проблема стиже у Србију.

Ћирилична дописница из Француске без проблема стиже у Србију.

„Српска латиница“ за време окупације и забрањене ћирилице 1917.

„Српска латиница“ за време окупације и забрањене ћирилице 1917.

 

                                                                                                        Жељко Филиповић,
                                                                                                        чувар ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку