Почетак  Фото албум  


Из Архива Србије

Документа Царског и краљевског Окружног заповједништва Крагујевац (1916) из Архива Србије:

1. Т(ј)ералица

„Избацивањем“ слова „ј“ пошло се у сусрет „примитивној српској стоци“, која баш и не може преконоћ да научи хрватски језик. Отуда још два „уступка“: шнајдер (кројач) и оружани (жандарми).

1

2.  Зубољекарска радња.

Иначе је Службени лист крагујевачке К унд К Крајскоманде штампан на немачком и „српском“ језику, потоње гајавицом (латиницом) и ћирилицом, јер се баш и није веровало да ће покорени Срби тако брзо научити – латиницу. У Службеном листу број 26, изданом и раздијељеном на (дан?) 25. Октобра 1916. године објављено је одобрење за зубно лекарски рад извесној докторки Сари, и њеном зубном техничару Теодору Шаперу. Очита је рогобатност и неприродност тог „српског“ језика, која данас већ мање смета. Ипак морамо скренути пажњу читаоцима да су у ћириличном тексту исте дозволе имена лекарице и зубног техничара остала исписана латиницом. Ово стога што је у хрватском језику то обичај. Име било ког странца, посебно из земаља у којима се користи латиница, просто се напише како јесте. Код Срба беше другачије. Прво се ћирилицом испише фонетска варијанта тог и тог имена, па у загради латинични оригинал. На пример Фројд (Freud). Што се данас скоро сасвим изгубило, барем што се медицинске литературе на српском језику тиче. Никакво чудо, јер ако је текст латинични од почетка до краја, зашто би се „губило време“ на разјашњавању како се тачно изговара ово или оно име.

Као пример, из искуства писца ових редова нека послужи презиме шведског професора примењене анатомије Bränemark-а, кога је писац ових редова лично упознао, а једно кратко време био са њим у преписци. Изговарало се, овде у Србији, најчешће Бренемарк, од стране оних који су, као, познавали немачки језик, а нешто мало ређе Бранемарк, који немачки нису знали, иако његово име гласи Бронемарк. Али то се Бренемарк – укоренило, користе га чак и – универзитетски професори!?

 

2

3

3. Продаја ковина (мједи туча)

Овом тексту није потребан посебан коментар. (Тек стигли а већ – пљачкају!)
Али је чињеница да су нама данас све те рогобатне реченице разумљивије него нашим прадедовима.

4

И за крај: данас свуда одјекује реч умеће, која је глаголски облик. На пример: умеће га... А не умење, именица од глагола умети. Код Милана Ђ. Милићевића, реч умеће уместо умење једноставно не можете наћи. Потражите је код хрватских. Док савременим српским писцима њихови коректори и лектори, претпостављам, просто намећу ту реч – умеће.

Ређе се чује, али се опет погрешно користи „босанска“ реч – тулум. (Вероватно: забава, журка... ) У српском језику је та реч (тулум) ономатопеја, одјек разбоја. Као у делу ове шаљиве народне песме:

„Ој ти раче осмокраче, тулум, тулум, тулум,
Шта ће теби беле гаће, тулум, тулум, тулум,
За те твоје криве ноге, тулум, тулум, тулум“.

Лако можемо замислити рака који је дошао код ткаље да му изатка беле гаће, и да му она одговара не прекидајући свој посао.

Па сад – причајте!

 

Проф. др Брана Димитријевић


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку