Почетак  Фото албум  


Чувари ћирилице

 

А)   НИШКИ ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ

Нестајање ћирилице у Нишу све више добија на убрзању. Нишки чувари ћирилице труде се колико могу да утичу на њено очување. Ево шта су до сада постигли.

1) Марта месеца 2011. године у предузећу „Ниш експрес“ почело је премазивање ћириличних натписа на аутобусима и њихова замена латиничним натписима. Нишки чувари ћирилице су „Ниш експресу“ упутили оштар протест:

РУКОВОДИОЦИМА  „НИШ ЕКСПРЕСА“

„Ми поштоваоци ћирилице из Ниша изражавамо најоштрији протест због уклањања шездесетогодишњих ћириличних натписа на аутобусима „Ниш експреса“ и њиховог замењивања натписима на хрватској латиници. Не постоји ни један разлог пословне, цивилизацијске, историјске, правне, културолошке, уставне, законске ни међународне природе због кога бисте могли то да урадите. „Ниш експрес“ је фирма настала у Нишу, у Србији, њени запослени су у далеко највећем броју по националности Срби, њене муштерије су такође у највећем броју Срби, па ова непотребна промена писма после 60 година постојања предузећа делује врло непријатно и узнемирујуће. „Ниш експрес“ је 60 година превозио путнике по целој Европи,  и његови ћирилични натписи на аутобусима му у томе нису представљали никакву сметњу.  Као што ни Србима који се превозе возовима, аутобусима, бродовима и авионима широм света никакву сметњу не представљају „неразумљиви“ натписи на тим превозним средствима.
Да бисте лакше схватили колико ваша промена натписа на аутобусима делује узнемирујуће, показаћемо вам како немачки окупатор у Првом и у Другом светском рату, иако је по Србији чинио нечувене злочине, ипак није Србима дирао њихову ћирилицу. (Приказали смо им фотографије споменика који је немачки фелд-маршал Макензен подигао српским војницима браниоцима Београда 1915. године, и на коме је ћирилицом писало „Овде почивају српски јунаци“; фотографију београдских Теразија 1943. године на којој се виде Срби које је немачки окупатор обесио о стубове за електрично осветљење улица, и српска ћирилична реклама за коњске трке на хиподрому: фотографије из 1941. г. на којима се види како Хрвати у Загребу скидају забрањена ћирилична слова са Поште 1 и са Српске банке.)
Надамо се да вам ови призори неће деловати ни мало пријатно. Е, видите, исто тако смо се и ми осећали кад смо видели да премазивање 60-тогодишње ћирилице на вашим аутобусима и њено замењивање хрватском латиницом није никакав „спонтани процес“, него смишљен, планиран, организован и контролисан процес у вашем предузећу.
Бесправна градња је најскупља градња. Ко гради легално, неће морати да се прерачунава за трошкове уклањања бесправне градње. Позивамо вас да прекинете процес уклањања ћирилице са ваших возила, и да временом постепено и досадашње латиничне натписе вратите на ћириличне“.

И – није било узалуд! Процес премазивања ћирилице је спроведен на половини возног парка, па је прекинут, а бојење аутобуса и натписа на њима настављено је – на ћирилици.

1

Овако је било од оснивања предузећа.

2

Овако је премазивање почело…

3

…а овако завршило!

2) Туристичка организација Ниш (ТОН) је свој рад почела са латиничним фирмама на својим локалима као и латиничним натписима на својим билбордима. После обраћања чуварâ ћирилице, прихватили су примедбе и образложења, и свој рад наставили на ћирилици и уз енглески језик.

4

У Вождовој улици.

5

Инфо центар у Тврђави.

6

7

8

 

9

10

3) Администратор из Ниша Звонко Илић је изашао у сусрет већем броју свештеника, монаха и манастира СПЦ у земљи и расејању и другим грађанима и помогао им да у своје рачунаре инсталирају српску ћирилицу. Некима је дао савет како да то сами ураде, а некима је из свог стана у Нишу директно сâм извршио инсталирање. На пример, у Удружењу књижевника Србије секретар Удружења госпођа Мирјана Булатовић је у својој канцеларији на екрану свог рачунара гледала „директан пренос“ како „неко нешто помера“ на њеном рачунару док је телефоном одржавала везу са Звонком и поступала по његовим упутствима, све док није угледала – ћирилицу. И књижевнику Милету Медићу Звонко је из Ниша даљински извршио инсталирање ћирилице на рачунару у његовом стану.


4) Наш администратор Звонко Илић је једном приликом ручао у кафани у месту Александрово код Ниша, и власнику коме је фирма била на латиници рекао пар речи о фирми на ћирилици. Није било узалуд. Кад је следећи пут навратио, видео је промену:

11   12


Позитивна дешавања на Нишком универзитету


Студентски парламент Универзитета у Нишу је од ове године почео стриктно примењивати члан 10 Устава Републике Србије, приликом презентација и објава парламената истог Универзитета. Ове, 2012. године плакат за студентску забаву поводом пријема нових бруцоша био је на ћирилици:

13
Странице Електронског факултета у Нишу су коначно ових дана добиле српско писмо – српску азбуку – српску ћирилицу.
14 15
                                                               Чувари ћирилице, Ниш.


Б)    БЕОГРАД:
  
 КАРТИЦЕ ЗА ПРЕВОЗ – ЋИРИЛИЦА ЈЕДИНО СРПСКО ПИСМО

 

Средином 2011. године у Београду су пуштене у употребу нове картице „бус плус“ за превоз у градском саобраћају, и за разлику од свих досадашњих докумената за превоз који су од оснивања градског саобраћаја штампани ћирилицом, нове „бус плус“ картице су штампане латиницом. Удружење „Ћирилица“ Београд је упутило оштар протест надлежним органима града Београда због уклањања ћирилице са докумената за градски превоз. Тај протест је уважен, и од тада се картице издају на ћирилици.

18.новембра 2011. г. удружење је на свом сајту објавило следеће саопштење:

Након издатих 150 хиљада персонализованих „бус плус” картица, стигла је нова серија штампана ћириличним писмом.  Картице се већ издају на свих 26 продајних места у граду, а сам процес издавања траје рекордних четири до пет минута, што знатно доприноси већем броју дневно издатих картица, саопштавају из система „Бус плус”.

Како би изашли у сусрет суграђанима, отворили су још два продајна места и то у филијалама „Ерсте банке” у Бирчаниновој 37 и Саве Машковића 3-5, а у плану је отварање још неколико пунктова.

Они подсећају суграђане да су места за издавање картица у продајним објектима „Темпа” на Вилиним водама и ауто-путу за Загреб и пословници МТС-а на Теразијама 24 отворена свих седам дана од 9 до 21 сат, те да могу и викендом да дођу и изваде „бус плус” картице.

Сва правна лица могу групно извадити персонализоване картице, чиме ће својим запосленима уштедети време, а тиме допринети и бржој замени постојећих повластица. Још једном позивају суграђане да нове „бус плус” картице изваде до 31. децембра, када се планира пуштање система у рад.

Честитамо надлежнима за слух и прихватање гласа народа и нашег Удружења. Још једном захваљујемо господину Филипу Вукадиновићу за почетну иницијативу. Први допис ГСП-у и надлежнима смо послали 2. септембра 2011. Резултате тог дописа сви видимо данас:

16
Лево пре наше интервенције, и десно после ње.


В)  БАЈИНА БАШТА:

ТУРИЗАМ И ЋИРИЛИЦА – ПРАВИ ПРЕОКРЕТ

 

Господин Синиша Спасојевић из Бајине Баште нам је маја 2012. године послао следећу поруку:

Тренд латинизације Србије је толико узео маха да готово и нема области живота из које ћирилица није грубо потиснута. Туризам је вероватно делатност где је скоро у потпуности ћирилица изгубила битку, и све је теже наћи пример у овој области да то није случај. Најчешћи разлог за оправдавање ове тенденције од туристичких радника је да велики број туриста долази из земаља бивше Југославије који не познају ћирилицу, и да је због тога неопходно да све од знакова ка туристичким дестинацијама па до каталога и мапа буде на латиници.

То је свакако једно погрешно и нетачно тумачење које иде за тиме да се сервилним наступом угоди свима, не схватајући да је ћирилица, осим идентитетско, и културно такође и туристичко богатство Србије које би требало да даје један печат посебности нашој туристичкој понуди. За циљане групе туриста ако је неопходно могу се израђивати каталози и други материјали на њиховом језику који ће им помоћи у сналажењу у Србији, као што се то ради и за Французе, Кинезе, Италијане итд. Ћирилица свакако треба да буде нешто по чему ће сви они кад се врате са одмора идентификовати Србију, и то ће само бити још један плус за наш туризам. Због овакве целокупне ситуације желимо да истакнемо позитиван пример из бајинобаштанске туристичке организације која се после дугог низа година враћа ћирилици. До скора је и у СТЦ „Бајина Башта“ (http://www.tara-bajinabasta.com/?lang=cir) био исти случај као и у већини туристичких места наше државе, али је доласком новог Управног одбора једна од првих иницијатива била да се ћирилица у овој установи врати на место које заслужује и које јој по Уставу и припада. Почело се од најситнијих ствари тиме што се захтевало да записници са седница и материјали који се достављају не смеју бити на латиници, што је до тад било уобичајено. Потом се прешло на важније ствари и оне које имају много шири ефекат.

 Покренута је иницијатива за промену изгледа званичног сајта организације као и изгледа сајта посвећеног Дринској регати (највећој манифестацији на води у Србији, http://regata.rs/) и Мост Фесту (спада у пет најпосећенијих у нашој земљи). И један и други сајт били су искључиво на латиници и на енглеском језику, а нове верзије сајтова омогућиле су да поред ћирилице која је примарно писмо имамо и преводе на још седам језика што је допринело и оргиналности понуде а и много лакшој доступности информација за стране туристе. Све реакције на промену поменутих сајтова биле су изузетно позитивне, а иначе до тада веома посећени сајтови наставили су да бележе свакодневни раст посета. Следеће што се планира по питању интернет презентација је регистровање ћириличних домена за наведене манифестације и за сајт наше туристичке организације. Најважнија одлука везано за афирмацију ћирилице била је да се у будуће сав промотивни материјал (кесе, фасцикле, каталози), мапе, разгледнице и сви други производи везани туристичку понуду Бајине Баште, Таре и Дрине штампају искључиво на ћирилици. Своју премијеру овај промотивни материјал имао је на овогодишњем Београдском сајму туризма, и судећи по огромном интересовању људи и њиховим позитивним коментарима ова одлука је била пун погодак. У плану нам је да и даље наставимо са трендом који смо покренули и да будуће улазне туристичке фотопунктове и туристичку сигнализацију коју ћемо постављати радимо искључиво на ћирилици, и да уз промовисање потенцијала нашег региона промовишемо и наше једино српско писмо.

17

ТО Бајина Башта: стари сајт.

18

ТО Бајина Башта: нови сајт.

 Надамо се да ће ова наша прича утицати и на друге локалне и регионалне туристичке организације да зарад неких погрешних процена и предрасуда не одустају од ћирилице, већ напротив да афирмацију ћирилице схвате као један део своје туристичке мисије у промовисању оног најлепшег из Србије.

                                                                                                                  Синиша Спасојевић

 


Г) СРБИН ИЗ РАСЕЈАЊА:

ИЗ КАНАДЕ ОРГАНИЗОВАНА ПЕТИЦИЈА ЗА
ПОВРАТАК ЋИРИЛИЦЕ НА ЕТИКЕТЕ „КЊАЗА МИЛОША“

Господин Славиша Караћ, наш сународник који са породицом живи у Канади, организовао је на Интернету потписивање петиције да се на етикете боцâ минералне воде „Књаз Милош“ врати ћирилица. Резултат је да нам се „Књаз“ вратио у пуном сјају:

19

 

Д) „СРПСКА ЋИРИЛИЦА“ БЕОГРАД

Ово удружење је спровело бројне акције на упозоравању одговорних појединаца у државним, друштвеним и приватним установама и фирмама у којима је ћирилица била занемаривана, па чак и укинута. Ево неколико примера који су уродили плодом.

- Музеј Николе Тесле у Београду је имао сајт на латиници. После интервенције „Српске ћирилице“ је на ћирилици.
- Савет за борбу против корупције је имао сајт на латиници. Сада је на ћирилици.
- Руски дом у Београду је слао другим установама латиничне програме својих активности. Сада су на ћирилици.
- МУП Србије је отворио низ својих шалтера у згради Поште на Бановом Брду у Београду. На тим шалтерима натписи су били на латиници. После интервенције „Српске ћирилице“ из МУП-а је стигао одговор:

„Поштовани,

у вези Вашег поднеска који сте доставили овом органу дана 05.03.2012.године електронским путем, указујући на чињеницу да су натписи на шалтерским местима Полицијске станице Чукарица, који су смештени у згради поште, исписани на латиничном писму, обавештавамо Вас да су отклоњени указани недостаци, односно истакнута су обавештења на шалтерским местима исписана ћириличним писмом, у складу са Уставом РС ("Службени гласник РС" број 98/2006) и Законом о службеној употреби језика и писма ("Сл.гласник РС", број 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 , 30/10).

 УПРАВА ЗА УПРАВНЕ ПОСЛОВЕ“

 

Ђ)  КУЦАЊЕ НА ОТВОРЕНА ВРАТА

 

            Неким фирмама смо се обраћали са предлозима да користе ћирилицу у свом обраћању јавности, а да су оне у то време и саме имале такве планове. Чувари ћирилице постоје и у неким фирмама. Нишлија Звонко Илић је у више наврата већем броју фирми предлагао да на етикете својих производа врате ћирилицу.

1) Из „Имлека“ је добио одговор да они и иначе размишљају о тој идеји, па су тако и урадили. Ево резултата:

20 21 22

2) Јавно предузеће „Србијашуме“ је убрзо и спровело свој план да сајт пребаци на ћирилицу.

23

3) ЈКП „Обједињена наплата“ Ниш.

И сами су настојали да, по мери стварања техничких услова, рачуне грађанима достављају на ћирилици. За грађане Ниша, октобарски рачун за 2011. годину био је сав на ћирилици. На моју честитку упућену директору ЈКП, добио сам одговор:

Поштовани господине директоре,

У име удружења "Ћирилица" честитамо вам што је ваш октобарски рачун
комплетно на ћирилици. Надамо се да више неће бити никаквих сметњи да тако буде и убудуће. Вама и запосленима у Вашој установи желимо успех у послу и свако добро.

Са поштовањем,
Жељко Филиповић,
"Ћирилица" Ниш.
-----------------------------------------------------------------------
On Thu, 3 Nov 2011 08:07:27 +0100, Predrag Milačić <predrag.milacic@jkponnis.rs> wrote:

Gospodine Filipoviću,

Hvala na čestitkama. Verujte mi da od kada smo prešli na štampu laserskim štampačem, radimo na tome da račun kompletno bude na ćirilici. Kao što ste i sami primetili, nema razloga da računi i na dalje ne budu ovakvi (ćirilični). Ovo, međutim, nije kraj našim
pokušajima za uvođenje tehničkih novina. I dalje je naša baza podataka latinična i mi samo prilikom štampe prevodimo to u ćirilicu. Moj krajnji cilj je da baza podataka u JKP „Objedinjena naplata“ bude potpuno na ćirilici, čime bi se izbegle i potencijalne greške
“prevođenja”. Za ispunjenje tog cilja, koliko god vam to čudno zvučalо, biće potrebno još dosta rada naših programera i nabavka dodatne računarske opreme.

S poštovanjem,
Predrag Milačić
direktor.

24

25

 

 

                                                                                                    Жељко Филиповић,
                                                                                                           чувар ћирилице, Ниш.


Почетна страна

Чувари ћирилице 2012.-2014. Копирање са наших страница је дозвољено уз навођење везе ка копираном чланку